Циљ је социјализација, а не изолација зависника

Наиме, након што је Влада Србије изменила Уредбу о плану мреже здравствених установа, највећи део новосадских пацијената који су у програму лечења метадоном и другим заменским лековима, и који су до сада на контроле ишли у Клинички центар Војводине, од ове године то чини у амбуланти Дома здравља „Нови Сад“ у Улици Змај Огњена Вука, што са собом повлачи и негативне реакције грађана који живе у околини ове амбуланте.

Како је на седници казала председница Комисије проф. др Александра Дицков, иначе начелница Одељења за болести зависности Клинике за психијатрију КЦВ-а, у овој установи на лечењу остаје 150 најтежих пацијената, док преосталих 600, који су добровољно ушли у програм лечења, на контроле сада иду у поменуту амбулатну Дома здравља. Она је истакла да је најбоље решење да се ови пацијенти распореде по свим амбулантама Дома здравља, али ће то бити могуће тек када се амбуланте оспособе стручно и кадровски.

„Сада имамо два проблема: први је када пацијенти изађу из Метадонског центра или амбуланте на улицу, а други је што хероински зависници, који нису у програму лечења долазе пред ове установе“, нагласила је др Дицков.

Председник Савета за јавни ред Душан Поповић, подсетио је да је Град, због ситуације пред Метадонским центром КЦВ, у Улици Миколе Кочиша, очистио околно растиње, појачао расвету, а у договору с полицијом појачано је присуство полиције у време када највише пацијената долази по терапију. Он је истакао да су, и поред инцидената који су пацијенти, али и зависници, чинили у близини Центра, сви свенси да се ради о болсети зависности и да је крајњи циљ да се ове особе излече терапијом и врате у друштво.

„Не можемо да селимо Центар с једног места на друго, јер није циљ излоација пацијената, већ њихова социјализација. Стога би требало да утврдимо редослед мера, како би се спречиле последице и негативни ефекти који могу да се одразе на околину. У решавање овог проблема мора да се укључи цео систем са својом инфраструктуром“, рекао је Поповић, додавши да би се требало бавити што више превенцијом и подизањем свести о штетности дрога од најмлађих узраста.

Др Никола Вучковић, оснивач Метадонског центра, нагласио је да  је Комисија за борбу против дроге, уз подршку града радила, и даље ради на подизању свести, те да је увођењем метадона у терапију начињен велики помак на лечењу хероинских зависника.

Важна сарадња установа 



и институција Докторка Снежана Укропина из Института за јавно здравље Војводине додала је да Нови Сад може да помогне ангажовањем већег броја психијатара и помоћног особља, да помогне у ресоцијализацији кроз ангажовање лечених зависника у својим предузећима и установама, те да је од пресудног значаја сарадња свих друштвених установа и институција које се баве блиским проблемима. Такође, она је истакла да се зависници, који се лече, с правом налазе на слободи.

„У Новом Саду стагнира или је у опадању број хероинских зависника. Увођењем метадона спречили смо појаву нових зависника, и сад лечимо постојеће. Између 800 и 1.000 зависника тренутно је на супституцији, а процењујемо да око нас има још њих 2.000 који су на хероину, који се мотају око метадонских ценатара и које не можемо да привучемо на терапију. Међутим, Нови Сад, са трећином завинсика на лечењу, предњачи у држави“, казао је др Вучковић.

По његовим речима, у групи хероинских зависника који се лече за две трећине смањен је број осуђених, они заснивају породице, запошљавају се. Др Вучковић сматра да Новом Саду недостају такозвани „дропинг центри“ за стотинак пацијената који немају никог свог и који праве највише проблема околини, а у којим би се такве особе могле окупати, пресвући, одморити...

И члан Градског већа за здравство проф. др Золтан Хорват сложио се да је најбоље решење да се пацијенти распореде по свим амбулантама Дома здравља, што би значило да би на сваку амбуланту ишло по шест, седам пацијената. Међтуим, како је рекао, Дом здравља „Нови Сад“ највећи је у региону и са највећим проблемима.

„Покрајина већ две године не уплаћује 20 милиона динара које је раније плаћала, раскинут је уговор о чишћењу Дома здравља, а пошто су тржишни услови уведени и у ванстандардне услуге, као што су ситематски прегледи, Дом здравља не може у томе да се такмичи с приватним сектором. Од пет милиона динара месечно које је тако зарађивао, сада су приходи смањени на трећину“, рекао је др Хорват, поновивши да би држава требало да омогући запошљавање додатних психијатара и социјалних радника. Он је нагласио да ће ускоро ти проблеми пасти на леђа Покрајине, која би требало да преузме све здравствене установе примарне заштите на својој територији.

Наредна седница Савета за јавни ред и мир и безбедност биће одржана ускоро, а на њу ће бити позвани и представници дургих установа, како би се дошло до одрживог решења и за пацијенате и за грађане, рекао је пртедседник Савета за јавни ред и мир и безбедност Душан Поповић.

С. Крстић