Bukovčani čitaju i „krimiće” i „ljubiće”

U taj ogranak Gradske biblioteke godišnje pristigne 250 do 300 novih naslova, po koje rado navraćaju i klinci, ali i stariji meštani, budući da u biblioteci postoji i dečje odeljenje i ono za odrasle.

U lepo opremljenom i osvetljenom prostoru sve one koji tu navraćaju toplim osmehom dočekuje bibliotekarka Ljiljana Zec Rakoci, ušuškana među knjigama i uvek spremna da pomogne i predloži im knjigu za čitanje. Kako nam je rekla, u toj biblioteci radi već 15 godina i nije joj teško da nabavi meštanima i one knjige kojih nema na tamošnjim policama.

– Donesem knjige i iz grada, kada članovi traže neku koju mi ovde nemamo, smatram da je moja obaveza da se snađem, pa kako ne bih?! – kaže s osmehom Ljiljana. – Ne mogu da izdvojim nijednu knjigu iz našeg fonda. Čita se ovde i popularna psihologija, beletristika, a i knjige za decu se često uzimaju, pogotovo one uz pomoć kojih se oni uče čitanju. Uzima se i lektira. Već znam ko šta traži. Mlađoj deci je lako odabrati knjige – to su uglavnom one sa slikama i krupnim slovima. Njima je to interesantno za čitanje. Čitaju se i krimi-romani, trileri... meštanke dosta čitaju Danijelu Stil, Sparsa, Dena Brauna, Sandru Braun i druge popularne autore. Imamo uglavnom sve što i ostale biblioteke.

Biblioteka nosi ime po pesnikinji Milici Stojadinović Srpkinji, koja je u Bukovcu rođena i gde je i živela u svojoj kući. U znak sećanja, svakog oktobra organizuju se književni susreti, koji neguju sećanje na njen rad, život i delo, okupljajući desetine pesnika, likovnih i dramskih umetnika. Bibliotka je osnovana dosta pre nego što je ponela njeno ime. Tačnije, prvi podaci o biblioteci potiču iz 1933. godine, kada je osnovana Ratarska omladina, koja se kasnije transformiše u Sokolsko društvo. Nakon Drugog svetskog rata biblioteka je zvanično oformljena pod nazivom „Branko Radičević”, a Grad je 1984. godine dao dozvolu da ponese ime po njihovoj meštanki.

Osim što mogu da „utonu” u raznovrstan svet knjiga, Bukovčani ovde mogu da se opuste i uz magazine „Zabavnik”, „Neven” i „Mali Neven”, dok oni stariji mogu pročitati i primerak „Dnevnika”. Iako je, kako objašnjava naša sagovornica, danas generalno sve manje onih koji čitaju, ona se trudi da animira Bukovčane da dolaze po knjige, a pogotovo roditelje s decom, da bi se odmalena navikli na čitanje. Dešava se i da ljudi dolaze čak iz grada da uzmu neku knjigu iz te seoske biblioteke.

– Nemamo zavidan broj upisanih članova, zato što su sve biblioteke umrežene i dosta meštana cirkuliše svakodnevno do Novog Sada, ali se trudimo da zainteresujemo ljude da nam dolaze, pogotovo najmlađi Bukovčani – naglašava Ljiljana Zec Rakoci, i dodaje da dosta radi na popularizaciji knjige. – Organizujemo i kreativne radionice za decu iz seoske škole i vrtića, a sad upisujemo besplatno sve bukovačke đake prvake u biblioteku. Prvake uvek zovem da dođu pa onda uvek nešto zajedno nacrtamo i pravimo izložbe od njihovih radova. Mlađoj deci volim da čitam neke priče, koji oni treba da ilustruju, a stariju decu učim kako da rukuju makazama, da seckaju i lepe papire.

V. Bijelić

Foto: F. Bakić