Буковчани читају и „кримиће” и „љубиће”

У тај огранак Градске библиотеке годишње пристигне 250 до 300 нових наслова, по које радо навраћају и клинци, али и старији мештани, будући да у библиотеци постоји и дечје одељење и оно за одрасле.

У лепо опремљеном и осветљеном простору све оне који ту навраћају топлим осмехом дочекује библиотекарка Љиљана Зец Ракоци, ушушкана међу књигама и увек спремна да помогне и предложи им књигу за читање. Како нам је рекла, у тој библиотеци ради већ 15 година и није јој тешко да набави мештанима и оне књиге којих нема на тамошњим полицама.

– Донесем књиге и из града, када чланови траже неку коју ми овде немамо, сматрам да је моја обавеза да се снађем, па како не бих?! – каже с осмехом Љиљана. – Не могу да издвојим ниједну књигу из нашег фонда. Чита се овде и популарна психологија, белетристика, а и књиге за децу се често узимају, поготово оне уз помоћ којих се они уче читању. Узима се и лектира. Већ знам ко шта тражи. Млађој деци је лако одабрати књиге – то су углавном оне са сликама и крупним словима. Њима је то интересантно за читање. Читају се и крими-романи, трилери... мештанке доста читају Данијелу Стил, Спарса, Дена Брауна, Сандру Браун и друге популарне ауторе. Имамо углавном све што и остале библиотеке.

Библиотека носи име по песникињи Милици Стојадиновић Српкињи, која је у Буковцу рођена и где је и живела у својој кући. У знак сећања, сваког октобра организују се књижевни сусрети, који негују сећање на њен рад, живот и дело, окупљајући десетине песника, ликовних и драмских уметника. Библиотка је основана доста пре него што је понела њено име. Тачније, први подаци о библиотеци потичу из 1933. године, када је основана Ратарска омладина, која се касније трансформише у Соколско друштво. Након Другог светског рата библиотека је званично оформљена под називом „Бранко Радичевић”, а Град је 1984. године дао дозволу да понесе име по њиховој мештанки.

Осим што могу да „утону” у разноврстан свет књига, Буковчани овде могу да се опусте и уз магазине „Забавник”, „Невен” и „Мали Невен”, док они старији могу прочитати и примерак „Дневника”. Иако је, како објашњава наша саговорница, данас генерално све мање оних који читају, она се труди да анимира Буковчане да долазе по књиге, а поготово родитеље с децом, да би се одмалена навикли на читање. Дешава се и да људи долазе чак из града да узму неку књигу из те сеоске библиотеке.

– Немамо завидан број уписаних чланова, зато што су све библиотеке умрежене и доста мештана циркулише свакодневно до Новог Сада, али се трудимо да заинтересујемо људе да нам долазе, поготово најмлађи Буковчани – наглашава Љиљана Зец Ракоци, и додаје да доста ради на популаризацији књиге. – Организујемо и креативне радионице за децу из сеоске школе и вртића, а сад уписујемо бесплатно све буковачке ђаке прваке у библиотеку. Прваке увек зовем да дођу па онда увек нешто заједно нацртамо и правимо изложбе од њихових радова. Млађој деци волим да читам неке приче, који они треба да илуструју, а старију децу учим како да рукују маказама, да сецкају и лепе папире.

В. Бијелић

Фото: Ф. Бакић