Biramo najlepšu baštu: Ivanini viseći vrtovi
Akcija Dnevnika, „Novosadske televizije” i „Kolor pres grupe”
Kako je našla zajednički jezik s engleskom muškatlom i šta je naučila o uzgajanju biljaka od svoje mame otkrila je za „Dnevnik” docentkinja na Odseku Filozofskog fakulteta za romanistiku Ivana Ivanić, čiji se maleni balkon u Ulici Pavla Ivića 7, na nagovor koleginice, našao u trci za titulu najlepšeg novosadskog cvetnog kutka. Na takmičenje se prijavila u poslednjem trenutku, što potvrđuje da joj nije cilj nagrada već druženje s ljubiteljima biljaka, te razmena tajni hortikulture i pokoje sadnice.
Prethodni stan u kojem je živela imao je veću terasu, pa i izbor cveća. Deo pelcera nasleđen je od prijatelja i porodice, dok su posebni primerci među pedesetak sorti čuvarkuća koje je uzgajala naručeni preko interneta. U životni prostor na Jugovićevu preselila se s porodicom protekle zime, tako da je on još u fazi transformacije. Ideja ima mnogo, a mobilna viseća bašta od pomenute biljke mesnatih listova baršunastog sjaja budući je projekat koji će Ivana izvesti sa suprugom inženjerom.
– Više volim da kupim mali rasad i gledam kako se, zahvaljujući mom trudu, razvija, nego da dobijem već odnegovanu biljku – kaže Ivana. – Velika ljubav su mi muškatle, kod kojih me oduševljava raznolikost boja i način na koji padaju viseće forme. Engleskoj sorti, na koju sam ponosna, veoma odgovaraju zraci poslepodnevnog sunca koji obasjavaju našu terasu, dok se slovenačka muškatla, nažalost, još nije „odomaćila”. Ranije sam uzgajala kaktuse, ali mi nisu uspevali, dok kod mame rastu kao iz vode. Smatram da cveće ume da prepozna energiju koju ljudi emituju.
Dok mašta o velikom dvorištu, ali ne i velikoj kući, trudi se da izgradi svoj svet u onome što ima, bio to i skromni vrt, koji joj pruža preko potrebni odmor. Srećna što taj zeleni novosadski kvart još odoleva nemilosrdnoj urbanizaciji, planira da s komšijama koje su prepoznale njenu strast obogati okolinu ukrasnim sadnicama.
Tekst i foto: S. Milačić
