Biramo najlepšu baštu: Cvetni kutak u sivilu betona
Akcija Dnevnika, „Novosadske televizije” i „Kolor pres grupe”
Uz malo mašte, od običnog stana na Grbavici Dunja Lazić je napravila pravi mali devojački raj.
Budući da je odrasla u Zrenjaninu, i to u kući, okružena zelenilom, kad se pre deset godina preselila u zgradu, osećala se kao u zatvoru te je, kako kaže, odlučila da to promeni i od male terase napravi kutak za uživanje i opuštanje. Na izbor za najlepšu baštu i balkon prijavila se ne da bi pobedila; već da bi pokazala da je i u zgradi moguće napraviti zelenu oazu i razbiti sivilo betona.
Najviše vremena naša sagovornica provodi upravo na terasi, a održavanje balkona i nega cveća ne oduzimaju joj mnogo vremena i u tome pronalazi zadovoljstvo. Pošto voli da čita, terasa joj je idealno mesto za to, pogotovo zbog toga što je ušuškana, u dvorištu višespratnice. Osim knjiga na policama u dnevnom boravku, o Dunjinoj ljubavi prema pisanoj reči svedoče i različite izreke koje je zapisala i uramila.
– Zaista ne znam koliko biljaka imam, ali kaktusi su mi omiljeni i njih sam prvo počela da nabavljam, a kad sam shvatila da opstaju, proširila sam kolekciju i na druge vrste – objasnila je Dunja Lazić, i napomenula da s prvim nagoveštajem lepog vremena na terasu iznosi muškatle. – Čim dođe proleće, moja ušuškana zelena oaza postaje centar okupljanja. Svi koji navrate, vole da posede na terasi, bez obzira na to što je reč o malom prostoru, tako da se ponekad pitam kako svi stanemo.
Budući da voli da obilazi različite krajeve, naša sagovornica svoje omiljene kaktuse, kao i kamenčiće i školjke koje koristi u dekoraciji prostora, donosi s putovanja. Uzevši u obzir ljubav prema cveću i zelenilu uopšte, ne čudi to što na putovanjima najpre obilazi upravo vrtove i bašte.
Dunja o biljkama brine sama, a mama joj pomaže tako što, kad dođe hladno vreme, nosi muškatle kući u Zrenjanin da prezime, pa ih narednog proleća vraća za Novi Sad. Iskustva u vezi s gajenjem cveća, ali i pelcerima, razmenjuje s kumom iz Beograda i, kako kaže, baš su se „našle” po tom pitanju.
– Kad dođem s posla, volim da se odmorim i opustim, a terasa mi je idealno mesto za to, pogotovo kad uzmem u ruke neku dobru knjigu – priznala nam je Dunja, i napomenula da je prava sreća što, za divno čudo, nema komaraca da joj upropaste ugođaj. – Imam zaista dobre komšije, koje primećuju kako sam skockala terasicu.
Naša sagovornica obožava cvetne pijace i redovno ih posećuje, a kući se nikad ne vraća praznih ruku jer uvek nađe nešto interesantno, bilo da je reč o cveću ili pak nekim dekorativnim elementima.
J. Vukašinović