Bejzbol i Softbol klub Novi Sad postiže odlične rezultate

Međutim, novosadski „bejzbolci” nemaju gde da okače sva ta priznanja jer nemaju svoje prostorije, niti teren, već su prinuđeni na to da se snalaze kako stignu i treniraju tamo gde im drugi posude svoje parče zemlje. Dvosatni treninzi su utorkom i četvrtkom od 17.30 časova na pomoćnom terenu Fudbalskog kluba „Novi Sad”, ili, ukoliko je napolju ružno vreme, u Zapadnom holu Spensa.

– Osnovali smo klub da bismo radili s decom i taj cilj se nije promenio otkako postojimo – kaže trener Nikola Vučević. – Nemamo utisak da ljudi znaju za nas jer, prvo, nemamo svoj teren, mesto gde bi nas ljudi prepoznali. Ali, za Klub je zanimljivo to da je dao najviše  reprezentativaca u svim kategorijama!

Osim toga, imaju i nekoliko igrača koji su išli na kampove u Ameriku, neki su tamo otišli da treniraju, a lane je reprezentacije Srbije, koju čini sedam igrača iz Novog Sada, osvojila prvo mesto na prestižnom turniru u Čikagu.

– U prvenstvu u svim kategorijama za sad smo bez ijedne pobede u konkurenciji pionira, ali imamo još dva turnira, pa ćemo pokušati da stignemo do prvog trijumfa. Naši igrači su uglavnom svi početnici, treniraju oko šest meseci, što definitivno nije dovoljno da bi nekoga pobedili – priča Vučević. – Svaki sportista može se pozivati na uslove, ali oni su presudni za kvantitet, a kvalitet zavisi od igrača i trenera i toga šta će da urade. No, poraz je sastavni deo igre.

Svakako lepša strana treniranja bejzbola su putovanja.

– Možda sam ja taj koji je sve ovo preozbiljno shvatio, pa malo više „maltretiram” decu da dolaze na treninge – priznaje kroz osmeh naš  sagovornik, dodajući da je i sam veliki zaljubljenik u sport kojim se bavi odmalena. – Davno sam rekao da je bejzbol kao živo blato. Jednom kad ugazite, ako ne izađete odmah, gotovo je. Kraj. A još jedan od razloga zašto deca ostaju su putovanja. Naši klinci su putovali po celoj Evropi, dvaput su bili u Americi, dvaput u Japanu. Imaju priliku da upoznaju vršnjake u svetu. Inače, najbolji smo s igračima iz Hrvatske i Slovenije. Sreća pa u sportu ne postoje granice, a bejzbol je specifičan jer nije toliko napet i nema zle krvi, nema kontakta, pa ni razloga za ljutnju.

U Srbiji postoji šest-sedam bejzbol klubova i taj sport se i dalje tretira kao „glupi američki sport”. Međutim, kad ne razumete pravila, onda vam je i dosadno. Bejzbol mogu trenirati i dečaci i devojčice, nebitno kakvog su stasa. Najvažnija je koordinacija, ali i – ljubav. Svi koji žele da se oprobaju u bejzbolu, to mogu da učine, a više informacija može se pronaći na „Fejsbuk” stranici „Bejzbol i softbol klub Novi Sad” ili pozivom na broj 065/831-38-33.      

L. Radlovački