Бејзбол и Софтбол клуб Нови Сад постиже одличне резултате

Међутим, новосадски „бејзболци” немају где да окаче сва та признања јер немају своје просторије, нити терен, већ су принуђени на то да се сналазе како стигну и тренирају тамо где им други посуде своје парче земље. Двосатни тренинзи су уторком и четвртком од 17.30 часова на помоћном терену Фудбалског клуба „Нови Сад”, или, уколико је напољу ружно време, у Западном холу Спенса.

– Основали смо клуб да бисмо радили с децом и тај циљ се није променио откако постојимо – каже тренер Никола Вучевић. – Немамо утисак да људи знају за нас јер, прво, немамо свој терен, место где би нас људи препознали. Али, за Клуб је занимљиво то да је дао највише  репрезентативаца у свим категоријама!

Осим тога, имају и неколико играча који су ишли на кампове у Америку, неки су тамо отишли да тренирају, а лане је репрезентације Србије, коју чини седам играча из Новог Сада, освојила прво место на престижном турниру у Чикагу.

– У првенству у свим категоријама за сад смо без иједне победе у конкуренцији пионира, али имамо још два турнира, па ћемо покушати да стигнемо до првог тријумфа. Наши играчи су углавном сви почетници, тренирају око шест месеци, што дефинитивно није довољно да би некога победили – прича Вучевић. – Сваки спортиста може се позивати на услове, али они су пресудни за квантитет, а квалитет зависи од играча и тренера и тога шта ће да ураде. Но, пораз је саставни део игре.

Свакако лепша страна тренирања бејзбола су путовања.

– Можда сам ја тај који је све ово преозбиљно схватио, па мало више „малтретирам” децу да долазе на тренинге – признаје кроз осмех наш  саговорник, додајући да је и сам велики заљубљеник у спорт којим се бави одмалена. – Давно сам рекао да је бејзбол као живо блато. Једном кад угазите, ако не изађете одмах, готово је. Крај. А још један од разлога зашто деца остају су путовања. Наши клинци су путовали по целој Европи, двапут су били у Америци, двапут у Јапану. Имају прилику да упознају вршњаке у свету. Иначе, најбољи смо с играчима из Хрватске и Словеније. Срећа па у спорту не постоје границе, а бејзбол је специфичан јер није толико напет и нема зле крви, нема контакта, па ни разлога за љутњу.

У Србији постоји шест-седам бејзбол клубова и тај спорт се и даље третира као „глупи амерички спорт”. Међутим, кад не разумете правила, онда вам је и досадно. Бејзбол могу тренирати и дечаци и девојчице, небитно каквог су стаса. Најважнија је координација, али и – љубав. Сви који желе да се опробају у бејзболу, то могу да учине, а више информација може се пронаћи на „Фејсбук” страници „Бејзбол и софтбол клуб Нови Сад” или позивом на број 065/831-38-33.      

Л. Радловачки