Atrakcija: Novi Sad postaje grad murala
Umetnici i udruženja koje se bave urbanom kulturom, debatoviali su kako treba da izgleda muralizacija Novog Sada. Koje javne površine treba oslikati i kako bi ti murali trebalo da izgledaju.
Diskusiju„Novi Sad – grad murala” organizuje Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, a cilj je da se uspostavi transparentan model za oslikavanje javnih zidnih površina.
Direktor Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” Nemanja Milenković ističe da proces muralizacije nije nova stvar, on se dešava širom sveta već decenijama, naročito u evropskim prestonicama kulture u manjoj ili većoj meri. Ono što je novo, po njegovim rečima, jesu „mostovi” koje Novi Sad želi da gradi.
“Za Novi Sad te „mostove” u kontekstu muralizacije čine dve stvari.Jedna je metodologija, odnosno način na koji hoćemo da do nje da dođe. To će podrazumevati tri ključne kategorije koje su važne za svaki EPK, a to su participacija i evropska dimenzija koje će skupa dovesti do demokratičnog procesa koji je preduslov sistematičnom pristupu urbanoj kulturi u kojoj učestvuju svi akteri – građani, lokalni i inostrani umetnici, udruženja i institucije. Druga nova stvar jesu sama dela koja će se na kraju desiti. Bitno je da su ta dela posledica i rezultat zajedničkog, dugoročnog, kontinuiranog i sistematskog rada a ne ad hok rešenja i akcije i rekacije na određene događaje u gradu”, rekao je Milenković.
Učesnici debate o muralizaciji Novog Sada
On je istakao da je način kako želimo ubuduće da dolazimo do rešenja nov, a rezultat tog rešenja će uvek biti originalan jer ga na kraju umetnik stvara. Taj nov način, po Milenkoviću, podrazumeva da eksperti odrede koje su to lokacije i umetnička dela pogodni za murale i koji bi to umetnici mogli realizovati, ali i na koji način i kako građani da učestvuju u ovom izboru.
“Tu postoje određena pravila koja kod nas nisu primenjena i zato želimo da pokrenemo taj proces tako što ćemo, pre svega, sistemski postaviti stvari, što je preduslov kontinuiranog napretka u svemu, a pogotovo u kulturi“, kazao je Milenković.
Internacionalni savetnik Fondacije „Novi Sad 2021” Kristijan Potiron, koji je direktno učestvovao u realizaciji projekta Evropska prestonica kulture u Košicama, Plzenu i Bukureštu, smatra da „problem murala u centru” nije jedini problem koji se desio samo u Novom Sadu.
“Taj problem smo imali i u Košicama, gde je dolazilo do sukoba između slobode izražavanja umetnika i slobode stanovnika Košica šta žele da vide na gradskim zidovima“, rekao je Potiron.
On naglašava da su murali jedinstvena prilika za svojevrsno razvijanje, odnosno edukaciju publike, jer veliki broj ljudi na javnim površinama, koje su svima dostupne, dolazi u direktan konktakt s umetnošću te ih murali istovremeno informišu i obrazuju o umetnosti. Po njegovim rečima, cilj sastanka nije da Fondacija pruži podršku individualnim umetnicima ili projektima, već da oformi platformu koja će udružiti umetnike i omogućiti im održiv rad i uslove finansiranja i nakon godine u kojoj se realizuje projekat Evropska prestonica kulture, što je za Novi Sad 2021. godina.
Povezivanje kroz pilot-projekat
“Fondacija je pozvala na pilot-projekat koji će organizovati jedan ili dva događaja, ali cilj je da se umetnici povežu s administracijom Grada, javnim instuticijama, NVO. Dobar primer za to su Košice, gde su umetnici organizovali nezavisni festival vizuelne umetnosti, koji je podržao njihov tim EPK-a. Taj festival postoji i danas, a rezultirao je s više od 30 velikih murala koji su turistička atrakcija u Košicama“, istakao je internacionalni savetnik Fondacije „Novi Sad 2021” Kristijan Potiron
Na kraju, on je kazao da je u celoj priči najvažnija evropska dimenzija koja je bitna u smislu povezivanja lokalnih umetnika s kolegama iz inostranstva i stvaranju šire platforme i otvorene galerije vizuelne umetnosti i murala.
Iz Fondacije navode da su tokom diskusije umetnici ukazali na jedan od glavnih problema – komplikovanu i do kraja nejasnu proceduru dobijanja dozvole za izradu murala. Ujedno, izneta su dva modela „muralizacije Novog Sada”: predstavnici kulturnih institucija predložili su da se na muralima prikažu dela koja su izložena u novosadskim muzejima, dok su umetnici i članovi udruženja zastupali stav da murali treba da prate urbane, savremene trendove.
Održavanjem takve diskusije Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” smatra da su još jednom je bili „most” koji je prvi put na jednom mestu okupio, povezao i pokrenuo dijalog umetnika, udruženja, zainteresovanih građana, s jedne strane, i predstavnika lokalnih institucija kao što su JP „Urbanizam” i Zavod za zaštitu spomenika kulture Novi Sad, s druge.
S. Krstić