Атракција: Нови Сад постаје град мурала

Дискусију„Нови Сад – град мурала” организује Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, а циљ је да се успостави транспарентан модел за  осликавање јавних зидних површина.

Директор Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” Немања Миленковић истиче да процес мурализације није нова ствар, он се дешава широм света већ деценијама, нарочито у европским престоницама културе у мањој или већој мери. Оно што је ново, по његовим речима, јесу „мостови” које Нови Сад жели да гради.

“За Нови Сад те „мостове” у контексту мурализације чине две ствари.Једна је методологија, односно начин на који хоћемо да до ње да дође. То ће подразумевати три кључне категорије које су важне за сваки ЕПК, а то су партиципација и европска димензија које ће скупа довести до демократичног процеса који је предуслов систематичном приступу урбаној култури у којој учествују сви актери – грађани, локални и инострани уметници, удружења и институције. Друга нова ствар јесу сама дела која ће се на крају десити. Битно је да су та дела последица и резултат заједничког, дугорочног, континуираног и систематског рада а не ад хок решења и акције и рекације на одређене догађаје у граду”, рекао је Миленковић.

Учесници дебате о мурализацији Новог Сада

Он је истакао да је начин како желимо убудуће да долазимо до решења нов, а резултат тог решења ће увек бити оригиналан јер га на крају уметник ствара. Тај нов начин, по Миленковићу, подразумева да експерти одреде које су то локације и уметничка дела погодни за мурале и који би то уметници могли реализовати, али и на који начин и како грађани да учествују у овом избору.

“Ту постоје одређена правила која код нас нису примењена и зато желимо да покренемо тај процес тако што ћемо, пре свега, системски поставити ствари, што је предуслов континуираног напретка у свему, а поготово у култури“, казао је Миленковић.

Интернационални саветник Фондације „Нови Сад 2021” Кристијан Потирон, који је директно учествовао у реализацији пројекта Европска престоница културе у Кошицама, Плзену и Букурешту, сматра да „проблем мурала у центру” није једини проблем који се десио само у Новом Саду.

“Тај проблем смо имали и у Кошицама, где је долазило до сукоба између слободе изражавања уметника и слободе становника Кошица шта желе да виде на градским зидовима“, рекао је Потирон.

Он наглашава да су мурали јединствена прилика за својеврсно развијање, односно едукацију публике, јер велики број људи на јавним површинама, које су свима доступне, долази у директан конктакт с уметношћу те их мурали истовремено информишу и образују о уметности. По његовим речима, циљ састанка није да Фондација пружи подршку индивидуалним уметницима или пројектима, већ да оформи платформу која ће удружити уметнике и омогућити им одржив рад и услове финансирања и након године у којој се реализује пројекат Европска престоница културе, што је за Нови Сад 2021. година.

Повезивање кроз пилот-пројекат

“Фондација је позвала на пилот-пројекат који ће организовати један или два догађаја, али циљ је да се уметници повежу с администрацијом Града, јавним инстутицијама, НВО. Добар пример за то су Кошице, где су уметници организовали независни фестивал визуелне уметности, који је подржао њихов тим ЕПК-а. Тај фестивал постоји и данас, а резултирао је с више од 30 великих мурала који су туристичка атракција у Кошицама“, истакао је интернационални саветник Фондације „Нови Сад 2021” Кристијан Потирон

На крају, он је казао да је у целој причи најважнија европска димензија која је битна у смислу повезивања локалних уметника с колегама из иностранства и стварању шире платформе и отворене галерије визуелне уметности и мурала.

Из Фондације наводе да су током дискусије уметници указали на један од главних проблема – компликовану и до краја нејасну процедуру добијања дозволе за израду мурала. Уједно, изнета су два модела „мурализације Новог Сада”: представници културних институција предложили су да се на муралима прикажу дела која су изложена у новосадским музејима, док су уметници и чланови удружења заступали став да мурали треба да прате урбане, савремене трендове.

Одржавањем такве дискусије Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” сматра да су још једном је били „мост” који је први пут на једном месту окупио, повезао и покренуо дијалог уметника, удружења, заинтересованих грађана, с једне стране, и представника локалних институција као што су ЈП „Урбанизам” и Завод за заштиту споменика културе Нови Сад, с друге.

С. Крстић