Ambrozija se uselila i u centar Novog Sada

Sve više dolazi do fragmentacije staništa u gradovima, koja može imati ekstremno negativne posledice na živi svet.

– Samo na teritoriji  Novog Sada ima oko 20 fragmenata koji predstavljaju staništa ugroženih vrsta flore, faune i gljiva, a koji su zvanično postali deo ekološke mreže Srbije – rekao je stručni saradnik za zaštitu iz oblasti botanike Ranko Perić u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. – Naš grad je vekovima izgrađivan na račun staništa močvarne, vodene, slatinske i stepske lesne flore, a u neposrednoj okolini grada nalaze se bare, slatine i močvare koje su odvodnjavane, a stepske površine preoravane, te su urbanizacijom i modernizacijom nestale neke retke vrste flore, poput kaćunka i salančića.

Po rečima našeg sagovornika, preostali delovi močvarnih i stepskih staništa po obodima grada, naročito staništa duž Dunava, oko Veternika ka Futogu i na Velikom rimskom šancu, prvenstveno su ugroženi širenjem grada, odnosno fizičkim nestajanjem, ali i širenjem invazivnih vrsta koje imaju toleranciju na gradsku sredinu i razne oblike zagađenja.

– Osim antropogenih faktora, najveći negativan uticaj na autohtonu floru grada imaju invazivne, odnosno alohtone vrste - rekao je Perić. – Na teritoriji grada zabeleženo je više od 30 invazivnih vrsta biljaka koje se šire na zakorovljenim površinama, ali i po očuvanim ostacima vrednih staništa na rubu grada. Neke od tih vrsta su ambrozija, kiselo drvo, pensilvanijski jasen, bagrem, krasolika...

Kako kaže Ranko Perić, gubitak domaćih biljnih vrsta može se sprečiti zaštitom staništa na kojem one žive jer je nekad potrebno ograničiti ljudske aktivnosti, kako na samom staništu, tako i u njegovoj široj okolini. U drugim slučajevima, izmeštanje vrsta koje su na ivici opstanka na neko drugo, pogodnije stanište u okolini takođe daje pozitivne rezultate.

– Ljudi često nisu svesni toga koliko jedan travnjak ili ledina mogu biti zanimljivi za biologe i zaštitare, iako na takvim staništima obično ne žive spektakularne vrste koje plene pažnju, već su to „neugledni zeleniši“ – rekao je Perić. – Ljudi preko aktivnosti koje se tiču direktno njihovog zdravlja i boljih uslova življenja, dakle kroz akcije uklanjanja ambrozije i očuvanja zelenih površina u gradu, imaju uvid o postojanju problema, ali mnogo manje su upućeni u značaj očuvanja fragmenata prirodnih staništa sa stanovišta zaštite prirode.

Kako kaže naš sagovornik, retka močvarna, barska, slatinska i stepska flora u gradu su staništa s retkim, neuglednim i često narušenim rubovima pa je delimično i to razlog zašto javnost nema osećaj da su takva staništa uopšte važna za životnu sredinu. Razne „obične“ ledine i kojekakvi kanali su često veoma vredna mikrostaništa koja obezbeđuju opstanak mnogim vrstama, kakvi su, na primer, insekti-oprašivači.

– Da bi ste bili svesni tog značaja, ponekad morate biti makar prirodnjak-amater ili zaista voleti prirodu i imati vremena da posmatrate svet oko sebe – kaže Perić, i dodaje da je, nažalost, danas biti prirodnjak izgleda luksuz, nešto sporedno i posledica prilagođavanja svesti tekovinama informatičke revolucije, neprekidne potrošnje i mentaliteta površnosti i samodovoljnosti.

I. Mikloši