Akcioni plan zapošljavanja: Prosečna starost nezaposlenih 41 godina
Prema podacima iz Akcionog plana zapošljavanja za 2022. godinu, donetog početkom februara, nezaposlenih u Novom Sadu krajem novembra prošle godine bilo je 13.081, od kojih najviše njih sa četvrtim stepenom stručne spreme – prvi, drugi, treći ili četvrti stepen stručne spreme ima 8.753 lica, sa petim ih je 78, sa šestim 1.044, sedmim 3.184, a nezaposlenih sa osmim stepenom bilo je najmanje – njih 22. Oni koji čekaju posao duže od dve godine čine skoro 42 odsto ukupno nezaposlenih u gradu, odnosno, njih je 5.474.
Na osnovu analize stanja nezaposlenosti za Filijalu Novi Sad Nacionalne službe za zapošljavanje od novembra 2020. do istog meseca 2021. godine, broj nezaposlenih smanjen za 1,03 odsto.
U Akcionom planu među deficitarnim zanimanjima navode se diplomirani informatičari, naročito programeri, gde je uočen nedostatak znanja složenijih programskih jezika (C , C , PHP, JAVA, kao i FRONTEND), zavarivači, mesari, pekari, kuvari, frizeri, manikiri i pedikiri, vozači, ovlašćene računovođe, diplomirani farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, armirači, tesari, diplomirani defektolozi, socijalni radnici i geodetski inženjeri, lekari specijalisti, mašinski i elektroinženjeri, profesori matematike i fizike, dok su suficitarna zanimanja pravni, poljoprivredni i ekonomski tehničari, maturanti gimnazije, diplomirani pravnici, diplomirani turizmolozi, turistički tehničari, zanimanja iz oblasti kulture, hemijski tehničari, profesori srpskog jezika i književnosti, profesori razredne nastave.
Kao problem u sprovođenju politike zapošljavanja navodi se odlazak mladih i kvalifikovanih u inostranstvo, visoka stopa i broj nezaposlenih, veći broj viškova zaposlenih, prihvatanje poslova ispod nivoa stečenih kvalifikacija zbog nedostatka posla, neusaglašenost ponude i potražnje, kao i dugoročna nezaposlenost, a samim tim i gubitak motivacije i znanja. Dalje se navodi i nepovoljna starosna struktura, budući da je prosečna starost nezaposlenih 41 godina. Tome doprinose i viškovi zaposlenih, pošto poslodavci u firmama pribegavaju smanjivanju broja zaposlenih zbog ekonomskih poteškoća, te su stariji radnici pretrpeli dalje pogoršanje položaja jer su u kriznim periodima oni najviše pogođeni gubitkom radnog mesta. Nepovoljnom je označena i kvalifikacona struktura nezaposlenih. Iako postoji trend smanjivanja nezaposlenosti žena u odnosu na muškarce, još uvek su žene te koje su u većem procentu nezaposlene. Još jedan od problema je i nedovoljno socijalno uključivanje pojedinaca i grupa koje se nalaze u stanju socijalne isključenosti, dok je siva ekonomija još uvek izražena u visokom procentu.
Stoga su pojedinačni ciljevi donetog Akcionog plana povećanje zaposlenosti otvaranjem novih radnih mesta i podsticanje preduzetništva (naročito ženskog), zapošljavanje mladih, teže zapošljivih i organizovanje javnih radova koji će prvenstveno njih uključivati, podrška i pomoć nezaposlenih u aktivnom traženju posla, kao i smanjenje neformalnog rada. Jedan od ciljeva je i podrška ravnopravnosti polova i jednakih mogućnosti u pogledu zapošljavanja i zarada, ali i borba protiv diskriminacije posebno pogođenih grupa i mnogi drugi.
Za mere aktivne politike zapošljavanja od 2010. do 2021. godine izdvojeno je 1.529.285.990 dinara i njima je obuhvaćeno 2.781 lice. U prethodnoj godini zaposleno je njih 448, od kojih je stotinu bilo na stručnoj praksi.
D. Andulajević