Акциони план запошљавања: Просечна старост незапослених 41 година
Према подацима из Акционог плана запошљавања за 2022. годину, донетог почетком фебруара, незапослених у Новом Саду крајем новембра прошле године било је 13.081, од којих највише њих са четвртим степеном стручне спреме – први, други, трећи или четврти степен стручне спреме има 8.753 лица, са петим их је 78, са шестим 1.044, седмим 3.184, а незапослених са осмим степеном било је најмање – њих 22. Они који чекају посао дуже од две године чине скоро 42 одсто укупно незапослених у граду, односно, њих је 5.474.
На основу анализе стања незапослености за Филијалу Нови Сад Националне службе за запошљавање од новембра 2020. до истог месеца 2021. године, број незапослених смањен за 1,03 одсто.
У Акционом плану међу дефицитарним занимањима наводе се дипломирани информатичари, нарочито програмери, где је уочен недостатак знања сложенијих програмских језика (Ц+, Ц++, ПХП, ЈАВА, као и ФРОНТЕНД), заваривачи, месари, пекари, кувари, фризери, маникири и педикири, возачи, овлашћене рачуновође, дипломирани фармацеути са положеним стручним испитом, армирачи, тесари, дипломирани дефектолози, социјални радници и геодетски инжењери, лекари специјалисти, машински и електроинжењери, професори математике и физике, док су суфицитарна занимања правни, пољопривредни и економски техничари, матуранти гимназије, дипломирани правници, дипломирани туризмолози, туристички техничари, занимања из области културе, хемијски техничари, професори српског језика и књижевности, професори разредне наставе.
Као проблем у спровођењу политике запошљавања наводи се одлазак младих и квалификованих у иностранство, висока стопа и број незапослених, већи број вишкова запослених, прихватање послова испод нивоа стечених квалификација због недостатка посла, неусаглашеност понуде и потражње, као и дугорочна незапосленост, а самим тим и губитак мотивације и знања. Даље се наводи и неповољна старосна структура, будући да је просечна старост незапослених 41 година. Томе доприносе и вишкови запослених, пошто послодавци у фирмама прибегавају смањивању броја запослених због економских потешкоћа, те су старији радници претрпели даље погоршање положаја јер су у кризним периодима они највише погођени губитком радног места. Неповољном је означена и квалификацона структура незапослених. Иако постоји тренд смањивања незапослености жена у односу на мушкарце, још увек су жене те које су у већем проценту незапослене. Још један од проблема је и недовољно социјално укључивање појединаца и група које се налазе у стању социјалне искључености, док је сива економија још увек изражена у високом проценту.
Стога су појединачни циљеви донетог Акционог плана повећање запослености отварањем нових радних места и подстицање предузетништва (нарочито женског), запошљавање младих, теже запошљивих и организовање јавних радова који ће првенствено њих укључивати, подршка и помоћ незапослених у активном тражењу посла, као и смањење неформалног рада. Један од циљева је и подршка равноправности полова и једнаких могућности у погледу запошљавања и зарада, али и борба против дискриминације посебно погођених група и многи други.
За мере активне политике запошљавања од 2010. до 2021. године издвојено је 1.529.285.990 динара и њима је обухваћено 2.781 лице. У prеthodnoj години запослено је њих 448, од којих је стотину било на стручној пракси.
Д. Андулајевић