„Pametni gradovi” izazov budućnosti
Prvi Evropski ekonomski dunavski forum „Pametni gradovi” održan je juče na Spensu. Renomirani stručnjaci iz regiona i čitavog sveta nastojali su da prisutnima približe koncept „pametnih gradova”,
na bazi najboljih iskustava u različitim privrednim sektorima. Naime, radi se o konceptu koji podrazumeva težnju ka razvoju celovitih i održivih gradova, u kojima će kvalitet ljudskoga života, ali i odnosa prema prirodnoj okolini biti na znatno većem nivou. Pametni grad zadovoljava sve potrebe svojih građana u potpunosti i efikasno, u skladu sa ili iznad standarda i ciljeva koje postaljjaju lokalni, nacionalni i međunarodni standardi održivosti.
Forum je organizovala Privredna komora Srbije, u saradnji s Austrijskim ekonomskim senatom.
Nakon uvodnih reči predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, predsednik Austrijskog ekonomskog senata dr Erhard Busek govorio je o značaju unapređenja regionalne saradnje u Dunavskom regionu kroz prizmu „pametnih gradova“. Skupu su se potom redom obraćali stručnjaci, govoreći o temama kao što su potreba za preduzetnicima i značaj saradnje u Dunavskom regionu, kao i podrška konkurentnosti preduzeća, a prezentaciju „Beograd – pametan grad na dve evropske reke“ održala je dr Žaklina Gligorijević iz Urbanističkog zavoda Beograda.
Kako je istaknuto na forumu, procenjuje se da će do 2050. u gradovima živeti sedam milijardi ljudi, što donosi velike izazove u cilju poboljšanja uslova života u urbanim sredinama, kao i rasta lokalnih ekonomija.
D. R.