SVET OSVAJA APLIKACIJA KOJA DAJE UVID U EMOCIONALNO STANJE LJUBIMCA Ume li softverski program da zaista prevede jezik pasa?

Ideja da možemo „razgovarati” sa svojim psom preko mobilnog telefona deluje kao nešto iz naučne fantastike, ali upravo to obećavaju aplikacije za kućne ljubimce.

Nude se kao alat koji bi trebalo da razotkrije značenje laveža, cviljenja, režanja i drugih zvukova koje psi proizvode – i da ih prevede u ljudski jezik. Međutim, pitanje koje se nameće jeste: da li ove aplikacije zaista funkcionišu ili su u pitanju samo zabavne igrarije bez naučne osnove?

Šta su aplikacije za prevođenje psećeg govora

Aplikacije za prevođenje psećeg govora osmišljene su da interpretiraju zvuke i ponašanja pasa i prevedu ih u ljudski govor.

Kako navodi platforma White Label Fox, ove aplikacije su predstavljene kao most između pasa i njihovih vlasnika, čime obećavaju bolje razumevanje potreba, emocija i reakcija kućnih ljubimaca. Na primer, aplikacija može detektovati da pas laje visokim tonom i ukazati korisniku da je ljubimac verovatno uzbuđen ili zabrinut.

Ideja je da se na osnovu tonaliteta, intenziteta i frekvencije zvukova, u kombinaciji sa korisničkim unosima i ponašanjem psa, dobije uvid u trenutno emocionalno stanje psa. Neki programi čak pokušavaju da prevedu šta pas želi: „Hoću napolje”, „Gladan sam”, „Igram se” i slično.

Kako funkcionišu aplikacije za prevođenje psećeg govora

Iako se korisnicima čini da aplikacija „čita misli” psa, ipak se odvija složen proces koji kombinuje više tehnologija.

Prvi korak je analiza zvuka – aplikacije snimaju zvuke koje pas ispušta, kao što su lavež, cviljenje ili režanje, i zatim ih porede sa velikom bazom podataka u kojoj su ti zvuci već kategorizovani po značenju. Na primer, duboko i kratko režanje može biti povezano sa agresijom ili zaštitničkim ponašanjem, dok visokofrekventno cviljenje može značiti uzbuđenje ili traženje pažnje.

Kako navodi Dev Community, mnoge od ovih aplikacija koriste kombinaciju zvučne analize i veštačke inteligencije kako bi poboljšale svoje rezultate, ali i dalje postoji značajan jaz između onoga što tehnologija može prepoznati i stvarne kompleksnosti pseće komunikacije.

Naprednije aplikacije koriste algoritme mašinskog učenja, što znači da uče iz svakog novog primera koji im korisnici pošalju. Aplikacija tako postaje preciznija kako raste broj unosa i korisnika.

Ako više pasa na isti način reaguje u sličnoj situaciji, aplikacija beleži taj uzorak i koristi ga za buduće interpretacije. Pored toga, korisnici često imaju mogućnost da unesu dodatne informacije – na primer, da li se pas nalazi napolju, da li se neko približio kući, da li je vreme obroka ili igre. Na osnovu tih podataka, aplikacija razume kontekst i preciznije određuje značenje pseće vokalizacije.

Naučna osnova: Da li životinje zaista govore

Ono što ove aplikacije pokušavaju da urade jeste da prevedu vokalizaciju u značenje – ali to nije nimalo jednostavno. Nauka o ponašanju životinja potvrđuje da psi zaista komuniciraju pomoću zvuka, ali ta komunikacija nije ni približno direktna kao kod ljudi.

Studije pokazuju da psi koriste širok spektar vokalnih i telesnih signala da bi izrazili emocije i namere, ali značenje tih signala zavisi od okruženja, međusobne istorije psa i vlasnika, individualnih osobina psa (npr. temperamenta ili rase) i trenutnog emocionalnog stanja.

Na primer, lavež može značiti: „Vidi opasnost”, „Hoću napolje”, „Hoću da se igram”, ili „Gladan sam”. Sve zavisi od konteksta. 

Dakle, da bi neki softver uspešno razumeo značenje psećih zvukova, morao bi da poznaje mnogo više informacija nego što je to danas tehnološki moguće. Psi se razlikuju čak i unutar iste rase! Dva labradora mogu imati potpuno različite načine izražavanja – jedan može cvileti kada je srećan, a drugi kada je uznemiren.

Nisu sve aplikacije iste – neke su namenjene isključivo za zabavu, kao na primer aplikacije koje prevode lavež u šaljive rečenice poput: „Ne sviđa mi se tvoj izbor muzike”. Druge pokušavaju da ponude ozbiljnije interpretacije na osnovu baze podataka i ponašanja pasa.

Jedna od njihovih prednosti je što koriste mašinsko učenje, pa postaju preciznije s vremenom, kako se sve više korisnika uključuje i daje povratne informacije. Ipak, i dalje su u velikoj meri zavisne od ljudi – aplikacije ne mogu samostalno razumeti sve, već se oslanjaju na korisnike koji unose kontekstualne informacije i interpretacije koje pomažu softveru da uči.

Mogu li aplikacije zameniti veterinarski savet ili znanje o psu

Kratak odgovor je: ne. Dok ove aplikacije mogu pružiti zabavu i podstaći vlasnike da više obrate pažnju na ponašanje svojih ljubimaca, one nisu dovoljno precizne da bi se koristile kao ozbiljan alat za razumevanje emocija ili zdravlja psa. Psi ne govore jezikom – oni komuniciraju na način koji je višeslojan, individualan i zavisan od mnogo faktora.

Veterinari i stručnjaci za ponašanje životinja ističu da je najbolje osloniti se na posmatranje tela, ponašanja i okruženja psa, kao i na lično iskustvo u interakciji sa sopstvenim ljubimcem. Aplikacije mogu pomoći kao zabavan dodatak, ali nikako ne smeju zameniti stručno mišljenje.

Aplikacije za prevođenje psećeg govora predstavljaju fascinantnu mešavinu tehnologije, nauke i naše duboke želje da razumemo svoje ljubimce. One mogu biti koristan alat za promišljanje o ponašanju psa, ali ne mogu (bar za sada) da ponude pouzdan i sveobuhvatan prevod psećeg govora.

Iako su još uvek daleko od toga da budu naučno validne, ovakve aplikacije nas podsećaju koliko su naši odnosi sa ljubimcima važni i koliko smo spremni da uložimo u njihovo razumevanje. U budućnosti, uz naprednije tehnologije, možda ćemo doći i do pravih prevodilačkih alata za međuvrsnu komunikaciju. Do tada – slušajte svog psa, gledajte njegovo ponašanje i učite da ga razumete iz srca, ne samo iz aplikacije.