СВЕТ ОСВАЈА АПЛИКАЦИЈА КОЈА ДАЈЕ УВИД У ЕМОЦИОНАЛНО СТАЊЕ ЉУБИМЦА Уме ли софтверски програм да заиста преведе језик паса?

Идеја да можемо „разговарати” са својим псом преко мобилног телефона делује као нешто из научне фантастике, али управо то обећавају апликације за кућне љубимце.

Нуде се као алат који би требало да разоткрије значење лавежа, цвиљења, режања и других звукова које пси производе – и да их преведе у људски језик. Међутим, питање које се намеће јесте: да ли ове апликације заиста функционишу или су у питању само забавне играрије без научне основе?

Шта су апликације за превођење псећег говора

Апликације за превођење псећег говора осмишљене су да интерпретирају звуке и понашања паса и преведу их у људски говор.

Како наводи платформа White Label Fox, ове апликације су представљене као мост између паса и њихових власника, чиме обећавају боље разумевање потреба, емоција и реакција кућних љубимаца. На пример, апликација може детектовати да пас лаје високим тоном и указати кориснику да је љубимац вероватно узбуђен или забринут.

Идеја је да се на основу тоналитета, интензитета и фреквенције звукова, у комбинацији са корисничким уносима и понашањем пса, добије увид у тренутно емоционално стање пса. Неки програми чак покушавају да преведу шта пас жели: „Хоћу напоље”, „Гладан сам”, „Играм се” и слично.

Како функционишу апликације за превођење псећег говора

Иако се корисницима чини да апликација „чита мисли” пса, ипак се одвија сложен процес који комбинује више технологија.

Први корак је анализа звука – апликације снимају звуке које пас испушта, као што су лавеж, цвиљење или режање, и затим их пореде са великом базом података у којој су ти звуци већ категоризовани по значењу. На пример, дубоко и кратко режање може бити повезано са агресијом или заштитничким понашањем, док високофреквентно цвиљење може значити узбуђење или тражење пажње.

Како наводи Dev Community, многе од ових апликација користе комбинацију звучне анализе и вештачке интелигенције како би побољшале своје резултате, али и даље постоји значајан јаз између онога што технологија може препознати и стварне комплексности псеће комуникације.

Напредније апликације користе алгоритме машинског учења, што значи да уче из сваког новог примера који им корисници пошаљу. Апликација тако постаје прецизнија како расте број уноса и корисника.

Ако више паса на исти начин реагује у сличној ситуацији, апликација бележи тај узорак и користи га за будуће интерпретације. Поред тога, корисници често имају могућност да унесу додатне информације – на пример, да ли се пас налази напољу, да ли се неко приближио кући, да ли је време оброка или игре. На основу тих података, апликација разуме контекст и прецизније одређује значење псеће вокализације.

Научна основа: Да ли животиње заиста говоре

Оно што ове апликације покушавају да ураде јесте да преведу вокализацију у значење – али то није нимало једноставно. Наука о понашању животиња потврђује да пси заиста комуницирају помоћу звука, али та комуникација није ни приближно директна као код људи.

Студије показују да пси користе широк спектар вокалних и телесних сигнала да би изразили емоције и намере, али значење тих сигнала зависи од окружења, међусобне историје пса и власника, индивидуалних особина пса (нпр. темперамента или расе) и тренутног емоционалног стања.

На пример, лавеж може значити: „Види опасност”, „Хоћу напоље”, „Хоћу да се играм”, или „Гладан сам”. Све зависи од контекста. 

Дакле, да би неки софтвер успешно разумео значење псећих звукова, морао би да познаје много више информација него што је то данас технолошки могуће. Пси се разликују чак и унутар исте расе! Два лабрадора могу имати потпуно различите начине изражавања – један може цвилети када је срећан, а други када је узнемирен.

Нису све апликације исте – неке су намењене искључиво за забаву, као на пример апликације које преводе лавеж у шаљиве реченице попут: „Не свиђа ми се твој избор музике”. Друге покушавају да понуде озбиљније интерпретације на основу базе података и понашања паса.

Једна од њихових предности је што користе машинско учење, па постају прецизније с временом, како се све више корисника укључује и даје повратне информације. Ипак, и даље су у великој мери зависне од људи – апликације не могу самостално разумети све, већ се ослањају на кориснике који уносе контекстуалне информације и интерпретације које помажу софтверу да учи.

Могу ли апликације заменити ветеринарски савет или знање о псу

Кратак одговор је: не. Док ове апликације могу пружити забаву и подстаћи власнике да више обрате пажњу на понашање својих љубимаца, оне нису довољно прецизне да би се користиле као озбиљан алат за разумевање емоција или здравља пса. Пси не говоре језиком – они комуницирају на начин који је вишеслојан, индивидуалан и зависан од много фактора.

Ветеринари и стручњаци за понашање животиња истичу да је најбоље ослонити се на посматрање тела, понашања и окружења пса, као и на лично искуство у интеракцији са сопственим љубимцем. Апликације могу помоћи као забаван додатак, али никако не смеју заменити стручно мишљење.

Апликације за превођење псећег говора представљају фасцинантну мешавину технологије, науке и наше дубоке жеље да разумемо своје љубимце. Оне могу бити користан алат за промишљање о понашању пса, али не могу (бар за сада) да понуде поуздан и свеобухватан превод псећег говора.

Иако су још увек далеко од тога да буду научно валидне, овакве апликације нас подсећају колико су наши односи са љубимцима важни и колико смо спремни да уложимо у њихово разумевање. У будућности, уз напредније технологије, можда ћемо доћи и до правих преводилачких алата за међуврсну комуникацију. До тада – слушајте свог пса, гледајте његово понашање и учите да га разумете из срца, не само из апликације.