SAMO JEDNU LJUBAV IMAM: Zdenko Kolar o koncertu u čast Vlade Divljana

Kolar je podsetio da je 2018. godine na rođendan Divljana održan koncert u Sava centru, gde su nastupili njegovi prateći sastavi „Nevladina organizacija” iz Beograda i „Ljetno kino” iz Zagreba.

„Mi ćemo 10. maja ove godine obeležiti taj dan. Vlade nema već deset godina, tako da imamo i obavezu da se podsetimo njegovih pesama koje su stvarno velike i božanstvene”, istakao je Kolar. 

Prisetivši se kako je Divljana upoznao 1963. godine, stanujući u istoj zgradi u Beogradu, Kolar je rekao da su obojica uživala u bezbrižnom detinjstvu na ulici gde nije bilo mnogo sabraćaja i igrajući fudbal u školskom dvorištu.

Kolar je naveo da Divljan muzički nije „povukao” na oca iz Hercegovine, koji nije bio sluhista, već na majku iz Sombora, odnosno na babu i dedu koji su verovatno imali neku vezu sa ruskim horovima.

Prema njegovim rečima, Divljan je voleo rusku muziku, koju su čak svirali na početku „Idola” jer nisu imali dovoljno repartoara.

Od omiljenih pesama „Idola”, Kolar je pomenuo sa albuma „Odbrana i poslednji dani” (1983) „Poslednje dane”, koje naposletku nisu nazvali „Maršal”, pošto tada nije bilo uputno da se tako zove.

„'Maršala' volim da sviram, to je žestoka pesma. Voleo sam da sviram 'Kenzoik', u krajnjem slučaju volim i 'Nebesku temu', ima totalno drugačiji zvuk”, rekao je basista.

Kolar je istakao i „Malenu” i „Zašto su danas devojke ljute”, koja je „takvo prženje da je to strava”. 

Pre „Idola”, Divljan i Kolar su krajem sedamdesetih imali sastav „Zvuk ulice”, koji je dosta svirao, ali nije stigao do izdanja, a okupili su se kao „VIS Idoli”, uz Srđana Šapera i Nebojšu Krstića, na osnovu projekta Dečaci fotografa Dragana Papića.

Prvi koncert „Idoli” su odsvirali 1980. godine sa novotalasnim sastavima „Šarlo Akrobata” i „Električni orgazam” u Studentskom kulturnom centru, kao predizvođači narodnjačkog „Vrućeg vetra”.

„Bili smo drugačiji zato što smo, između ostalog, nosili odela, imali kravate, neko je bio izbrijan, neko imao savršeno sređenu bradu, ali definitivno bili smo drugačiji i muzika je bila nekako drugačija”, rekao je Kolar.

„Idoli” su pokušavali ličiti na neke sastave iz ranih šezdesetih godina, a Kolar je naveo da je sa Divljanom najviše slušao evergrin melodije.

„Definitivno nam je zvuk tih pesama ušao u uši i to je bio jedan način da se izrazimo. Te pesme definitivno, ne sve, ali veći deo, imaju patinu koja je interesantna i koja će verovatno živeti još dugo”, ocenio je Kolar.