САМО ЈЕДНУ ЉУБАВ ИМАМ: Зденко Колар о концерту у част Владе Дивљана
Гост нове епизоде видео серијала Тањуг Рефлектор био је музичар Зденко Колар који је говорио о концерту „Само једну љубав имам”, посвећеном Влади Дивљану (1958–2015), 10. маја у МТС дворани.
Колар је подсетио да је 2018. године на рођендан Дивљана одржан концерт у Сава центру, где су наступили његови пратећи састави „Невладина организација” из Београда и „Љетно кино” из Загреба.
„Ми ћемо 10. маја ове године обележити тај дан. Владе нема већ десет година, тако да имамо и обавезу да се подсетимо његових песама које су стварно велике и божанствене”, истакао је Колар.
Присетивши се како је Дивљана упознао 1963. године, станујући у истој згради у Београду, Колар је рекао да су обојица уживала у безбрижном детињству на улици где није било много сабраћаја и играјући фудбал у школском дворишту.
Колар је навео да Дивљан музички није „повукао” на оца из Херцеговине, који није био слухиста, већ на мајку из Сомбора, односно на бабу и деду који су вероватно имали неку везу са руским хоровима.
Према његовим речима, Дивљан је волео руску музику, коју су чак свирали на почетку „Идола” јер нису имали довољно репартоара.
Од омиљених песама „Идола”, Колар је поменуо са албума „Одбрана и последњи дани” (1983) „Последње дане”, које напослетку нису назвали „Маршал”, пошто тада није било упутно да се тако зове.
„'Маршала' волим да свирам, то је жестока песма. Волео сам да свирам 'Кензоик', у крајњем случају волим и 'Небеску тему', има тотално другачији звук”, рекао је басиста.
Колар је истакао и „Малену” и „Зашто су данас девојке љуте”, која је „такво пржење да је то страва”.
Пре „Идола”, Дивљан и Колар су крајем седамдесетих имали састав „Звук улице”, који је доста свирао, али није стигао до издања, а окупили су се као „ВИС Идоли”, уз Срђана Шапера и Небојшу Крстића, на основу пројекта Дечаци фотографа Драгана Папића.
Први концерт „Идоли” су одсвирали 1980. године са новоталасним саставима „Шарло Акробата” и „Електрични оргазам” у Студентском културном центру, као предизвођачи народњачког „Врућег ветра”.
„Били смо другачији зато што смо, између осталог, носили одела, имали кравате, неко је био избријан, неко имао савршено сређену браду, али дефинитивно били смо другачији и музика је била некако другачија”, рекао је Колар.
„Идоли” су покушавали личити на неке саставе из раних шездесетих година, а Колар је навео да је са Дивљаном највише слушао евергрин мелодије.
„Дефинитивно нам је звук тих песама ушао у уши и то је био један начин да се изразимо. Те песме дефинитивно, не све, али већи део, имају патину која је интересантна и која ће вероватно живети још дуго”, оценио је Колар.
