(FOTO) BICIKLOM KROZ VOJVODINU: LEŽIMIR (2) Selo koje s brda posmatraju „Čovek” i napušteni hotel „Fruška gora”
Na ulazu u Ležimir iz pravca Sviloša parkirao sam bicikl pored puta i strmim stepenicama se popeo do mesta sa kojeg se pruža prelep pogled na selo.
Tu se nalazi ploča sa imenima žrtava masakra iz 1943. Od tog mesta penjem se još više do spomenika koji meštani zovu - “Čovek” a delo je vajara Paje Radovanovića, autora brojnih skulptura posvećenih NOB-u i žrtvama fašizma.
Postavljen je 1962. na brdu iznad sela u znak sećanja na strašni zločin iz novembra 1943. kada su Nemci sa ustašama, nakon ofanzive partizana, u znak odmazde ubili u crkvi 96 meštana.
Svoje sećanje na ratne dane u Ležimiru ispričao je 2017. za “Sremske novine” meštanin Petar Mošić (1926):
“Samo malo pre rata žalili smo ubijenog Kralja Aleksandra. Bio je ispred škole veliki natpis „Čuvajte mi Jugoslaviju i svih 72 đaka, koliko nas je tada bilo, moralo je da prođe ispod njega. Plakali smo. Jedni što su bili mali, drugi jer su videli da to čine oni oko njih, a treći, kao i obično što biva – po komandi. Sada, posle svega, čini mi se da su i tada, kao i posle Titove smrti najviše ridali oni koji su jedva čekali da osnivači i glavni branitelji dve Jugoslavije nestanu”, počinje svoju priču Mošić i nastavlja je sa sećanjem na prve dane okupacije:
“Zatvoreni u svoje selo, prva velika čuda, barem mi mlađi, videli smo tek pošto su Nemci ušli u selo. Spustili su se putem od Mitrovice u novim automobilima i na onim velikim motorima koje mi nismo nikada ranije videli. Za mene, okupacija je počela sa oduševljenjem. Dopustili su nam da im priđemo, da zagledamo vozila, a bilo ih je koji su i šlemove skidali sa glava i davali nam da ih probamo. Bili smo mladi i da ono par puta nekoliko grupa jugoslovenskih vojnika nije prošlo kroz selo, ne bi ni znali da je rat. Smena vlasti i ulazak ustaša u selo, donela je velike promene u mladalačkom shvatanju smisla okupacije. Život je postajao sve teži, a kada su se u planini pojavili i partizani, počele su i represalije prema civilima. Rušenje seoske crkve 1943. godine, kao i bestijalnost koju su ustaše tom prilikom iskazale, bio je prelomni momenat u našim razmišljanjima da napustimo NDH. Gledali smo svojim očima kako u portu dovode ljude, i kako miniraju crkvu punu nedužnih Ležimiraca. U sećanju su mi i danas ostale slike ustaša koje pred likvidaciju deci daju neke bombonice, da ih odobrovolje!”
Na obroncima Fruške gore iznad sela nalazi se i potpuno ruinirani Hotel „Fruška gora“ koji decenijama čeka na obnovu, a projekat obnove je kasnio zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Izgrađen je još šezdesetih godina prošlog veka. Najpre se nalazio u sklopu tadašnjeg PIK „Sirmiuma”, da bi kasnije pripao Ugostiteljskom preduzeću ”Park” iz Sremske Mitrovice.
Komforan hotel sa 17 soba podignut je na atraktivnoj lokaciji sa pogledom na fruškogorska sela i pejzaže, sa svečanom salom za organizovanje raznih svečanosti i nadaleko čuvenom kuhinjom. Bio je pravi turistički biser i privlačio goste iz cele Vojvodine i Srbije, đačke ekskurzije, kao i poslovnu klijentelu iz Beograda i Novog Sada.
Od hotela su sada ostale samo zidine, iz njega je ukradeno sve što se ukrasti moglo - radijatori, cevi, nameštaj, stolarija… Sada čak ni pregradnih zidova nema, jer je neko odneo i cigle. O razmerama pljačke svedoči i činjenica da je ukraden čak i trafo iz njegove okoline.
Jedno vreme hotel je poslužio kao kolektivni smeštaj izbegličkim porodicama nakon čega i počinje njegov sunovrat. Gradske vlasti godinama su najavljivale njegovu privatizaciju, a gradom su se širile glasine o navodnim investitorima.
Međutim, do njegove prodaje nije moglo da dođe zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Pre nekoliko godina Zakonom o javnoj svojini hotel je pripao Gradu Sremska Mitrovica.
Opasnost od mina ili neslana šala
Pre par godina iznad Ležimira a u blizni napuštenog hotela “Fruška gora” pojavile su se oznake koje upozoravaju na prisustvo zaostalih mina. To je iznenadilo i meštane i planinare koji su ovim delom vojvođanske planine često prolazili jer na tom području nisu vođene nikakve ratne operecije još od 1944.
Prema jednoj teoriji, oznake su postavili novi vlasnici hotela u želeli da spreče znatiželjnike da se muvaju u njegovoj blizini. Drugi pak pričaju da su mine zaista posejane jer je objekat hotela neko vreme 1991. koristila Jedinica za specijalne operacije (JSO), dok treći veruju da je reč o nečijoj neslanoj šali.
U međuvremenu došlo se na ideju o formiranju edukativnog Centra za mlade Balkana za šta bi se dobila sredstva od pristupnih fondova EU. Osnovna ideja tog projekta je da se mladi iz bivše Jugoslavije okupljaju u Ležimiru.
Prema poslednjoj informaciji hotel sa placom oko njega je 2019. za 20 miliona dinara kupila kompanija PH1 Invest iz Beške koja tu planira da izgradi turističko gazdinstvo na površini od 3,94 hektara. Kako je pojašnjeno u urbanističkom projektu planirani objekti su u funkciji obavljanja delatnosti turizma i prevashodno su namenjeni za smeštaj i kratkotrajni boravak posetilaca, prezentaciju poljoprivrednih proizvoda, opuštanje i rekreaciju.
Nadamo se da će ovaj projekat što pre biti realizovan kako bi Ležimir a i ceo Srem dobio reprezentativni smeštajni kapacitet u netaknutoj prirodi.
Nastavljam dalje ka selu Šišatovac, jednom od najmanjih u Sremu ali sa bogatom i zanimljivom istorijom o čemu ćete čitati na ovom mestu za sedam dana.
