JEZIKOMANIJA: Zbrda-zdola
Kada je nešto zbrkano, konfuzno, ispreturano, nesistematično, neuređeno, kaže se da je „sve zbrda-zdola”! Ali kako se piše? S brda s dola? Ili zbrda-zdola? S crticom ili ne?
Pravilno je zbrda-zdola.
S je „nestalo” jer se ovde desila i glasovna promena, jednačenje suglasnika po zvučnosti.
Spojevi dva priloga nazivaju se i udvojeni prilozi i pišu se sa crticom.
Ali, da se vratimo na početak priče.
Nepromenljive vrste reči ne menjaju svoj oblik bez obzira na to na kojem mestu u rečenici se nalaze ili koju funkciju imaju. Jedini izuzetak čine pojedini prilozi, koji imaju stepene poređenja ako se radi o prilozima koji su nastali od opisnih prideva.
Prilozi su reči koje najčešće stoje uz glagole i određuju vreme, mesto i način na koji se radnja obavlja. Prema značenju, dele se na priloge za mesto, vreme, način, količinu i uzrok.
Složeni prilozi, koji uglavnom nastaju spajanjem predloga sa nekom drugom vrstom reči, pišu se sastavljeno: dogodine, doskora, malopre, naovamo, naveliko, nizbrdo, predveče, ukratko, začudo.
Dva priloga, jedan pored dugog ili, kraće rečeno, udvojeni prilozi pišu se sa crticom između.
Primera je jako puno, ali navodimo neke: koliko-toliko, kad-tad, kako-tako, ovde-onde, tamo-amo, ovamo-onamo, gore-dole, zbrda-zdola, levo-desno, napred-nazad, manje-više, brže-bolje, danas-sutra, đene-đene...
N. Mirković
