INTERVJU
KROZ VODITELJSTVO SAM NAUČILA DA SLUŠAM LJUDE! Glumica ANJA MIT otkrila koliko je izazovno biti TV lice: „Nije lako na zabavan i profesionalan način dobiti od gosta poverenje”
Šarmantna glumica Anja Mit više puta je na sceni dokazala i opravdala titulu jedne od najtalentovanijih i to ne samo za glumu, već i za pevanje, ali i rad pred kamerama.
Publika ju je zavolela kroz uloge u serijama „Komšije”, „Istine i laži”, „Urgentni centar” i „Kolo sreće”, a trenutno je vrlo aktivna u nešto drugačijoj ulozi. Naime, Anja je voditeljka emisije „Una, due, tre” koja se svake subote od 16.55 časova emituje na Una televiziji. U toj emisiji, pored različitih rubrika, zajedno sa aktuelnim gostima, ali i novinarskom ekipom, u studiju komentariše najaktuelnije teme i otkriva nepoznate detalje iz života poznatih. Kroz „Una, due, tre” donosi i zabavu kroz jedinstvene skečeve i humoristički sadržaj u posebnom delu emisije, što ju je posebno izdvojilo od svih ostalih voditelja na domaćim kanalima. Od 8. februara, svake subote u dobro poznatom terminu pratićemo novu sezonu emisije na Una televiziji, a u razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin Anja Mit otkriva kakve planove ona i njen tim imaju za dalji tok emisije i šta to gledaoci u novoj sezoni mogu da očekuju od nje i njenih gostiju.
– Sa velikim uzbuđenjem iščekujem novu sezonu „Una, due, tre”, a gledaoci mogu da očekuju kvalitetan televizijski format koji je trenutno jedinstven po tome što pored intervjua sa gostom imamo igrani deo u kojem tumačim imaginarne likove sa televizije koji obožavaju da razgovaraju o i sa našim gostima. Šaljiv način da vidimo goste u improvizacijama na licu mesta uz sjajne priloge naših novinara, brojnih ekskluziva i poverenja kao do sada i smeha napretek – priča na početku intervjua Anja Mit.
Koliko vam je rad na emisiji pomogao u daljem napretku u glumi, budući da se kroz zanimljive skečeve transformišete u različite uloge?
– Kroz voditeljstvo na Una televiziji sam naučila da slušam ljude (smeh). Moja urednica Marta Drakulić mi je mnogo pomogla na početku jer nije lako na zabavan i profesionalan način dobiti od gosta poverenje, iskrenost, opuštenost. Sjajan tim redakcije vredno radi i priprema sadržaj koji ljudi vole i prate.
Viralan je bio insert iz vaše emisije u kojem sa Princom od Vranje izvodite vranjansku verziju pesme „A Whole New World” iz „Aladina”. Koliko je, iz iskustva, teško danas staviti pred poznate ličnosti jedan izazov i šaljivi sadržaj za potrebe jedne televizijske emisije?
– Ideja za tu numeru je nastala baš od Stefana Zdravkovića -Princa od Vranja! On je krivac glavni i odgovorni (smeh). On je napisao tekst i ja sam mu predložila da to otpevamo u „Una, due, tre” i nastao je bum - više od milion pregleda na Instagramu. Onda su on i Dušan Bačić došli na ideju da uradimo spot koji se ljudima veoma dopao i izgleda kao prava bajka, ali još slađa jer je iz Vranja.
Budući da ste radili intervjue i sa najpoznatijim ličnostima, ali i sa početnicima, šta biste rekli, sa kime je danas najlakše, a sa kime najteže uraditi zanimljiv i kvalitetan razgovor?
– Najlakše je razgovarati sa velikim zvezdama jer su najskromniji, to se pokazalo više puta. Sa svakim sagovornikom sam uživala i nismo imali gosta koji je izašao iz studija nezadovoljan. To je za mene veoma važno. Puno mi je srce kada vidim nasmejano lice sagovornika i lep pozdrav na kraju snimanja uz obećanje da će doći sledeći put jer mu je bilo lepo. Najteže je, generalno, opustiti ih i držati pažnju gledaocima u današnje vreme kratke pažnje i lako preusmerenog fokusa ali ne damo se!
Koliko je, generalno, bilo teško steći poverenje sagovornika sa druge strane da u emisiji budu otvoreniji, iskreniji?
– Kada ste vi iskreni kao voditelj sa gostom i dobronamerni, profesionalni i bezazleni, tu nema problema. Ljudi osete toplotu i hladnoću, tako je i sa energijama. Ja se u studiju osećam kao kod kuće i to se oseti, a onda sve ide lako.
Jeste li samokritični po prirodi i kako praštate sebi greške u poslu?
– Srećna sam kada grešim jer to znači da radim. Ko ne radi ništa on ne greši i gleda tuđe greške. Samokritična sam, ali znam i da pohvalim sebe, jer je i to veoma važno. Verom u sebe stvaramo sigurnost i samopouzdanje, a samokritikom održavamo balans, koji je važan u svakom aspektu života. Nekada sebe toliko iznerviram, a nekada kažem: „Ma, bravo”.
Šta vam spušta adrenalin kada se kamere ili svetla pozornice ugase?
– Druženje sa ljudima koji mi pune potrošene baterije. Vrlo pažljivo biram s kim provodim vreme. Ne puštam lako ljude u svoju blizinu, jer se mir lako poremeti kada neko crpi energiju. Imam enegije napretek, ali je s godinama sve više čuvam.
Zajedno putujemo „Balkan ekspresom”
Očekuje vas i premijera predstave „Balkan ekspres” u Pozorištu na Terazijama u kojem ćete zaigrati ulogu Lili, čije su pesme u izvedbi Tanje Bošković u istoimenom filmu, ostavile dubok trag. Koliko je teško opravdati dato vam poverenje i kako generalno teku pripreme za ovaj projekat?
– Jako, jako je teško opravdati poverenje cele kuće Pozorišta na Terazijama i reditelja Darijana Mihailovića koji su meni poverili ulogu od sto devojaka na audiciji! Trenutno iščekujem nastavak proba i zajedno putujemo „Balkan Ekspresom”, nadam se na proleće.
Izdvajate li mnogo vremena i novca na lepotu i koliko vam je važno da pred kamerama pokažete svoj „najbolji profil”?
– Pa gde to najskuplje pitanje?! (smeh) Kao i većina žena, onih iskrenih kada pričamo o tome, mnogo vremena trošim na, ja bih rekla, negu o sebi, a ne na lepotu. Ona je individualna. Vodim računa šta jedem, treniram, važno mi je da dobro spavam, da budem nasmejana. Sve je briga o sebi. Vodim računa o svom licu, telu i duhu i to mi stvara mir.
Ume li epitet poznate ličnosti da opterećuje posle toliko godina i da li morate uvek da budete doterani kada izlazite iz kuće budući da ste prepoznatljivi svima?
– Još me nije opteretila prepoznatljivost do mere da mi smeta. Volela bih da mi isto pitanje postavite za 30 godina pa da vidimo. Trajanje je ono čemu težim. Ovih deset godina, koliko radim, prošlo je kako treba. Dosta toga sam naučila, prihvatila, ali i odbacila mnogo stvari koje su me trošile.
Vladimir Bijelić
