SRBIJU ČEKAJU JAČI ZEMLJOTRESI, NIJE ISKLJUČEN CUNAMI NA JADRANU? Evo šta seizmološkinja predviđa JEDNA POJAVA JE POSEBNO BRINE

U proteklih nekoliko meseci, mediteransko balkansko područje je zabeležilo niz zemljotresa, što je privuklo pažnju stručnjaka i javnosti. Seizmološkinja Ana Mladenović govorila je o ovoj temi u "Jutru na Blic".

Balkansko-mediteransko područje najaktivnije

Prema njenim rečima, balkansko-mediteransko područje najaktivnije je po pitanju zemljotresa.

- Uopšte nije iznenađujuće jer gledano u ovom mediteranskom području, balkanskom mediteranskom području, ono je zapravo najaktivnije. Tako da nije za nas iznenađenje da se događaju tamo zemljotresi - kaže Ana Mladenović za Blic.

Seizmologe brine učestalost potresa iste magnitude

Ono što jeste malo čudno, dodaje seizmološkinja, je to što se toliko mnogo zemljotresa praktično iste magnitude događa u poslednje vreme.

- Ta učestalost zemljotresa iste magnitude je čudna jer obično ono što smo mi navikli je da kada se desi jači zemljotres, onda idu za njim ti naknadni udari koji su slabiji. A ovo je kao da se sve vreme aktiviraju ti rasedi koji su već aktivni, aktiviraju se iste površine raseda, ista količine stena se kreće po njima i onda se to trese. To je malo neobično - priča Mladenovićeva.

Veza između vulkana i zemljotresa

Na pitanje da li postoji uzročno-posledična veza između vulkana i zemljotresa, Mladenovićeva odgovara:

- Postoji uzročno-posledična veza, ali ona nije baš tako direktna kao što bi, recimo, na nekim drugim područjima. Ako uzmemo Havaje kao primer, onda tamo možemo da kažemo da, ako se dešavaju zemljotresi često, to znači da će možda magma da krene. Međutim, tamo se stalno stvara magma i onda ona praktično čeka negde da se pokrene. Problem ovde je što mi smatramo da najverovatnije ne postoji sad magma koja jedva čeka da izađe na površinu, nego treba da se stvore uslovi prvo da ta magma nastane, pa tek onda da izađe. Tako da ne bih rekla da je to baš tako direktno vezano da to što se sada dešava sa zemljotresima znači i da bi mogao da se aktivira i vulkan - istakla je Ana Mladenović.

Ova seizmološkinja dodaje da nije nemoguće za očekivati da će doći do jačeg zemljotresa.

Moguć i cunami

Mladenovićeva je istakla i da postoji mogućnost da dođe do cunamija u Jadranskom moru.

- Cunami može da se desi. Čak postoje istraživanja koja su pokazivala da su se na Jadranskom moru dešavali cunamiji kada su se neki zemljotresi događali. Ali da bi se dogodio cunami treba da budu ispunjena više faktora. Jedan je taj da kada se desi zemljotres, onda kretanje onog bloka koji je ispod morskog dna, treba da bude naniže. I onda kada se taj blok praktično pomeri, onda ta količina vode počne da se povlači i popunjava taj prostor koji nastane zbog spuštanja bloka i onda se posle kao veliki talas vraća. To je ono što smo videli u Japanu, Indoneziji i slično. Međutim, za tako nešto je potrebno i da postoji velika količina vode. Zato je u okeanima, u Tihom okeanu, to mnogo više očekivano nego na ovom području. Nije nemoguće da bude cunami, ali ja sumnjam da može da bude onako veliki - smatra Ana Mladenović.

Stručna javnost u Grčkoj kao još jednu od opcija navodi i scenario iz 2011-2012. godine kada su se zemljotresi pojavljivali skoro godinu dana.

- Pa nije nemoguće, psihološki to je za ljude najgore jer stalno se nešto dešava, ali to je možda najbolje što se tiče čitavog terena, jer onda ovi zemljotresi nisu rušilački, ovi koji se sada događaju - istakla je Mladenovićeva.

Cunamiji na Mediteranu nisu nepoznanica

Da cunamiju na Mediteranu nisu novost pokazuje istorija ali i istraživanje naučnika iz Bolonje, objavljeno pre 10 godina, u kojem su istraživači hteli da pokažu da cunamiji uzrokovani zemljotresima mogli poplaviti oblasti južne Italije i Grčke. Kako se navodi u istraživanju, otprilike 10 odsto svih cunamija u svetu javlja se u Sredozemlju, sa prosekom od jednog velikog cunamija na svakih 100 godina.

Takav jedan pogodio je obalu Krita 365. godine nakon niza zemljotresa, od kojih je najveći imao magnitudu između 8.0 i 8.5 stepeni po Rihteru. Cunami je uništio drevne gradove u Grčkoj, Italiji i Egiptu, ubivši oko 5.000 ljudi samo u Aleksandriji.

Region Mesine u Italiji 1908. godine pogodio je zemljotres magnitude oko 7.0 stepeni po Rihteru izazvavši cunami koji je ubio hiljade ljudi, sa zabeleženim talasima koji su na lokalnom nivou dostizali visinu od preko 10 metara.

Hoće li se zemljotresi širiti i na okolne zemlje

Sudeći prema crvenim i crnim linijama koje na mapi ove seizmološkinje označavaju smer kretanja potresa, moguć je i scenario da se zemljotresi prošire.

- Sve ove linije zapravo mogu da se aktiviraju. Dakle, ta energija koja se oslobodi dešavanjem jednog zemljotresa onda se širi radijalno oko tog prostora gde se dešava. Ti zemljotresi mogu da stignu i u naše krajeve, ali dok dođe do nas, energija se već rasporedi na drugim mestima, tako da ja ne očekujem da će to kod nas sada da izazove neki zemljotres - rekla je Ana Mladenović.

Mnogo je veća verovatnoća, dodaje, da Turska oseti jače potrese.

- Tamo je mnogo veća verovatnoća da ovi zemljotresi sa Santorinija mogu da uzrokuju i neke zemljotrese u Turskoj. Mnogo veća verovatnoća nego kod nas - istakla je ova seizmološkinja.

I Srbiju očekuje zemljotres od 5 Rihtera

Seizmolozi inače već neko vreme upozoravaju da postoji velika mogućnost da Srbiju pogodi i zemljotres jačine 5 stepeni po Rihterovoj skali i navode da će se to desiti u narednih 10 godina.

Ovo su područja u Srbiji koje može pogoditi zemljotres

Seizmološkinja Mladenović objasnila je da, kada je u pitanju Srbija, ovo su najtrusnija područja:

Kopaonik,

dolina zapadne Morave,

dolina Velike Morave,

Kraljevo,

Trstenik,

Kruševac,

naviše ka planini Rudnik,

Valjevo,

Lazarevo,

Mionica i

eventualno Svilajnac i Paraćin.

Objašnjava da u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.