СРБИЈУ ЧЕКАЈУ ЈАЧИ ЗЕМЉОТРЕСИ, НИЈЕ ИСКЉУЧЕН ЦУНАМИ НА ЈАДРАНУ? Ево шта сеизмолошкиња предвиђа ЈЕДНА ПОЈАВА ЈЕ ПОСЕБНО БРИНЕ

У протеклих неколико месеци, медитеранско балканско подручје је забележило низ земљотреса, што је привукло пажњу стручњака и јавности. Сеизмолошкиња Ана Младеновић говорила је о овој теми у "Јутру на Блиц".

Балканско-медитеранско подручје најактивније

Према њеним речима, балканско-медитеранско подручје најактивније је по питању земљотреса.

- Уопште није изненађујуће јер гледано у овом медитеранском подручју, балканском медитеранском подручју, оно је заправо најактивније. Тако да није за нас изненађење да се догађају тамо земљотреси - каже Ана Младеновић за Блиц.

Сеизмологе брине учесталост потреса исте магнитуде

Оно што јесте мало чудно, додаје сеизмолошкиња, је то што се толико много земљотреса практично исте магнитуде догађа у последње време.

- Та учесталост земљотреса исте магнитуде је чудна јер обично оно што смо ми навикли је да када се деси јачи земљотрес, онда иду за њим ти накнадни удари који су слабији. А ово је као да се све време активирају ти раседи који су већ активни, активирају се исте површине раседа, иста количине стена се креће по њима и онда се то тресе. То је мало необично - прича Младеновићева.

Веза између вулкана и земљотреса

На питање да ли постоји узрочно-последична веза између вулкана и земљотреса, Младеновићева одговара:

- Постоји узрочно-последична веза, али она није баш тако директна као што би, рецимо, на неким другим подручјима. Ако узмемо Хаваје као пример, онда тамо можемо да кажемо да, ако се дешавају земљотреси често, то значи да ће можда магма да крене. Међутим, тамо се стално ствара магма и онда она практично чека негде да се покрене. Проблем овде је што ми сматрамо да највероватније не постоји сад магма која једва чека да изађе на површину, него треба да се створе услови прво да та магма настане, па тек онда да изађе. Тако да не бих рекла да је то баш тако директно везано да то што се сада дешава са земљотресима значи и да би могао да се активира и вулкан - истакла је Ана Младеновић.

Ова сеизмолошкиња додаје да није немогуће за очекивати да ће доћи до јачег земљотреса.

Могућ и цунами

Младеновићева је истакла и да постоји могућност да дође до цунамија у Јадранском мору.

- Цунами може да се деси. Чак постоје истраживања која су показивала да су се на Јадранском мору дешавали цунамији када су се неки земљотреси догађали. Али да би се догодио цунами треба да буду испуњена више фактора. Један је тај да када се деси земљотрес, онда кретање оног блока који је испод морског дна, треба да буде наниже. И онда када се тај блок практично помери, онда та количина воде почне да се повлачи и попуњава тај простор који настане због спуштања блока и онда се после као велики талас враћа. То је оно што смо видели у Јапану, Индонезији и слично. Међутим, за тако нешто је потребно и да постоји велика количина воде. Зато је у океанима, у Тихом океану, то много више очекивано него на овом подручју. Није немогуће да буде цунами, али ја сумњам да може да буде онако велики - сматра Ана Младеновић.

Стручна јавност у Грчкој као још једну од опција наводи и сценарио из 2011-2012. године када су се земљотреси појављивали скоро годину дана.

- Па није немогуће, психолошки то је за људе најгоре јер стално се нешто дешава, али то је можда најбоље што се тиче читавог терена, јер онда ови земљотреси нису рушилачки, ови који се сада догађају - истакла је Младеновићева.

Цунамији на Медитерану нису непознаница

Да цунамију на Медитерану нису новост показује историја али и истраживање научника из Болоње, објављено пре 10 година, у којем су истраживачи хтели да покажу да цунамији узроковани земљотресима могли поплавити области јужне Италије и Грчке. Како се наводи у истраживању, отприлике 10 одсто свих цунамија у свету јавља се у Средоземљу, са просеком од једног великог цунамија на сваких 100 година.

Такав један погодио је обалу Крита 365. године након низа земљотреса, од којих је највећи имао магнитуду између 8.0 и 8.5 степени по Рихтеру. Цунами је уништио древне градове у Грчкој, Италији и Египту, убивши око 5.000 људи само у Александрији.

Регион Месине у Италији 1908. године погодио је земљотрес магнитуде око 7.0 степени по Рихтеру изазвавши цунами који је убио хиљаде људи, са забележеним таласима који су на локалном нивоу достизали висину од преко 10 метара.

Хоће ли се земљотреси ширити и на околне земље

Судећи према црвеним и црним линијама које на мапи ове сеизмолошкиње означавају смер кретања потреса, могућ је и сценарио да се земљотреси прошире.

- Све ове линије заправо могу да се активирају. Дакле, та енергија која се ослободи дешавањем једног земљотреса онда се шири радијално око тог простора где се дешава. Ти земљотреси могу да стигну и у наше крајеве, али док дође до нас, енергија се већ распореди на другим местима, тако да ја не очекујем да ће то код нас сада да изазове неки земљотрес - рекла је Ана Младеновић.

Много је већа вероватноћа, додаје, да Турска осети јаче потресе.

- Тамо је много већа вероватноћа да ови земљотреси са Санторинија могу да узрокују и неке земљотресе у Турској. Много већа вероватноћа него код нас - истакла је ова сеизмолошкиња.

И Србију очекује земљотрес од 5 Рихтера

Сеизмолози иначе већ неко време упозоравају да постоји велика могућност да Србију погоди и земљотрес јачине 5 степени по Рихтеровој скали и наводе да ће се то десити у наредних 10 година.

Ово су подручја у Србији које може погодити земљотрес

Сеизмолошкиња Младеновић објаснила је да, када је у питању Србија, ово су најтруснија подручја:

Копаоник,

долина западне Мораве,

долина Велике Мораве,

Краљево,

Трстеник,

Крушевац,

навише ка планини Рудник,

Ваљево,

Лазарево,

Мионица и

евентуално Свилајнац и Параћин.

Објашњава да у Србији не може да буде јачих земљотреса од 6 степени по Рихтеровој скали зато што смо далеко од места где се генерише тектонски напон.