IMAMO NOVU PLANETU BLIZU ZEMLJE Ovo je razlog za teorije o VANZEMALJSKOM ŽIVOTU

Nazvana HD 20794 d (po zvezdi HD 20794, pored koje su ranije otkrivene planete HD 20794 b i HD 20794 c), ova planeta ima najmanje 6,5 puta veću masu od Zemlje. 

To bi je moglo učiniti super-Zemljom, stenovitim svetom sa tankom atmosferom, ali postoji i mogućnost da je to sićušna planeta nalik Neptunu sa gustim slojevima gasa ili čak globalnim okeanom iznad čvrstog jezgra.

Orbita najzanimljivija

Posebno je zanimljiva jer ima izuzetno izduženu orbitu po kojoj putuje oko 647 dana. Na jednom kraju te orbite udaljena je od svoje zvezde, na većoj udaljenosti nego što je Mars od Sunca, što znači da se hladi, dok se na drugom kraju približava zvezdi na rastojanju sličnoj Veneri, gde preovlađuju visoke temperature.

The newly discovered rocky #planet is slightly larger than Earth, but it is in its star’s habitable zone, the same as the Sun.

The planet, called HD 20794 d, is slightly larger than #Earth in size, and therefore belongs to the class of super-Earths, although astronomers classify… pic.twitter.com/Q634iuEITd

— Anomalien.com (@AnomalienCom) January 28, 2025

Tokom dela svoje orbite oko zvezde, planeta prolazi kroz oblast poznatu kao "Zlatokosa zona", ili naseljiva zona, što znači da nije toliko blizu zvezde da bi njena površina bila previše vruća, niti tako daleko da bi bilo previše hladno.

To takođe znači da postoji velika verovatnoća da bi na toj planeti mogla biti voda u tečnom stanju, koja je ključni sastojak za razvoj života kakvog poznajemo.

Međutim, tačan položaj naseljive zone oko zvezde zavisi i od same zvezde – njene veličine, mase i sjaja. U slučaju Sunca i Sunčevog sistema, zona pogodna za život uključuje Zemlju i Mars.

Egzoplaneta na dohvat ruke

HD 20794 d je posebno atraktivan za istraživanje zbog svoje blizine Zemlji – udaljen je samo 20 svetlosnih godina, što bi trebalo da olakša detaljnije proučavanje budućih svemirskih teleskopa.

Astronomi već planiraju dodatna zapažanja kako bi bolje razumeli njegovu atmosferu i klimu i utvrdili da li je ona potencijalno nastanjiva - ili čak nastanjena.

Zvezda HD 20794 nalazi se u sazvežđu Eridan i dovoljno je svetla da bude vidljiva golim okom sa Zemlje, što je retkost među zvezdama za koje se zna da imaju egzoplanete. Ova svetlost ju je učinila glavnom metom za lovce na planete, ali istraživanje je naišlo na mnoge prepreke. Mnogi planetarni kandidati oko ove zvezde su na kraju odbačeni jer se pokazalo da su lažni alarmi.

Otkrivanje planeta astronomskim detektivskim metodama

Nauka o egzoplanetama je doživela brz i uspešan razvoj od otkrića prve planete koja kruži oko zvezde glavnog niza izvan Sunčevog sistema (Maior et al., 1995). Ovo otkriće je postignuto korišćenjem tehnike merenja radijalne brzine (RV), koja ostaje jedna od najuspešnijih metoda za otkrivanje i karakterizaciju egzoplaneta. Ta prekretnica utrla je put potvrđenim otkrićima oko 5.600 planeta do jula 2024. godine, prema NASA-inom arhivu egzoplaneta.

HD 20794 d
This super-Earth is just 20 light-years away, orbiting a Sun-like star (82 Eridanus). At 6x Earth's mass, it completes its orbit in under two years and lies comfortably within its star’s habitable zone. 🌞🌍 pic.twitter.com/Zxfvp2eHuz

— Ahmed Charkaoui (@AhmedFbk90) February 2, 2025

Kako se egzoplanete otkrivaju pomoću teturanja zvezda?

Planete se ne mogu videti direktno kroz teleskope, ali njihova gravitacija deluje na zvezdu oko koje kruže tako što izaziva sitne oscilacije u njenom kretanju; moglo bi se reći da se zvezda "tetura" pod uticajem gravitacije planete.

Ove oscilacije menjaju brzinu zvezde u odnosu na posmatrače na Zemlji, što izaziva doplerovo pomeranje spektra njene svetlosti – kada nam se zvezda približava, njena svetlost se pomera ka plavom delu spektra, sa višim frekvencijama, a kada nam se zvezda udaljava, ka nižem, crveno, slično kao što se zvuk sirene vatrogasnog voila pojačava dok nam se približava, a utišava se kako se udaljava.

Dugotrajan i složen rad

Preciznim merenjem ovih promena, astronomi mogu izračunati masu, orbitu i druge karakteristike egzoplanete koje izazivaju "teturanje" zvezde.

Otkriće HD 20794 d je rezultat preciznih merenja kretanja zvezde, u kojima su astronomi tražili male periodične oscilacije. Što je planeta manja i što je njena orbita šira, to je njen uticaj na zvezdu slabiji. HD 20794 d uzrokuje da se zvezda pomera manje od jednog metra u sekundi, a njen ciklus se ponavlja samo svake dve godine.

Praćenje ovakvih suptilnih efekata zahtevalo je izuzetno dug i složen rad, jer je bilo neophodno isključiti mogućnost da su "teturanja" izazvana drugim fenomenima kao što su aktivnost zvezda ili tehničke greške u instrumentima.

Više od dve decenije podataka i nova metoda analize

Najnovija studija, objavljena u časopisu Astronomy & Astrophisics, zasnovana je na podacima prikupljenim tokom više od 20 godina posmatranja pomoću dva najsavremenija instrumenta na teleskopima Evropske južne opservatorije (ESO) u Čileu: HARPS (High- Preciznost Radial Velociti Planet Searcher) i ESPRESSO (Echelle Spectrograph for Rocki Ekoplanetes and Stable Spectroscopic Observation).

Međutim, ključni korak napred nije bio samo u količini podataka, već u poboljšanju metoda njihove analize. Studija se oslanja na novi algoritam za obradu podataka, nazvan IARARA, koji je razvio Majkl Kretindžer, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Oksfordu. Zahvaljujući ovoj tehnici, ne samo da je potvrđeno postojanje HD 20794 d, već je dodatno potvrđeno postojanje njegovih planetarnih pratilaca HD 20794 b i HD 20794 c.

Istovremeno, analiza je pokazala da je još jedna ranije predložena planeta, otkrivena 2011. godine, verovatno lažna uzbuna.

Novi kandidat

Novi nalazi učinili su HD 20794 novim kandidatom za dalja istraživanja.

Njegova neobična orbita, moguće prisustvo vode i blizina Zemlje čine ga idealnom metom za buduće svemirske teleskope koji bi mogli direktno da snime njegovu atmosferu i otkriju znakove potencijalnog života.

Iako još uvek ima mnogo nepoznanica, jedno je sigurno - HD 20794 d pruža uzbudljiv pogled na raznolikost planetarnih sistema i nudi priliku da se bolje razumeju uslovi za nastanak i održivost života izvan Zemlje.