okoTVoko: Narodnjaci, sve vam je u medijskoj šaci

Vodeći ljudi u medijima, ali i u seksualnoj revoluciji su tridesetogodišnjaci. Pojava Zdravka Čolića na proslavi tog radija u prestonici bio je neviđeni medijski spektakl. Nikome nije dao izjavu. Uživao je. Družio se s koleginicama Aleksandrom Radović, Ninom Badrić i pio rujno vino sa Vladom Georgievim. 

Oliver Mandić, Sergej Ćetković, Vana, Aleksandra, Nina... svi oni zahvalili su se vlasnici Naksi radija Maji Rakovic što ih puštaju u njihovom programu, jer da njih nema, ne bi bilo više ni zabavne pop muzike u medijima. 

Popularni sastav „Tap 011” održao je spektakularne koncerte u Beogradu. Šarmantno je kako svaki član ove grupe na svoj način nosi svoje godine. I napunili su MTS dvoranu.

Kao što i Sergej Ćetković može lako da napuni dvoranu. Ali imamo problem s medijima, posebno s elektronskim. Oni bi da forsiraju samo nove izvođače ili ekstremne folk izvođače. Pune dvorane na koncertima Baje Malog Knindže ili na koncertu „Kafansko veče” u Novom Sadu, gde su nastupali Stoja, Amar Gile, Jovan Perišić, Jana... 

I, dok su pop i rok muzičari poput Bejbi Lazanje, Ju grupe, Nikole Čutrila i Zorana Predina otkazali koncerte, narodnjaci su krenuli dalje. I tako je počeo veliki rat između lažno urbanih i preterano ruralnih. 

Neshvatljivo mi je da koleginice i kolege vrište uz Stojine hitove i da se provode kao da je najveseliji period u godini. Naravno da niko nikome ne zabranjuje pesmu, veselje, posle dana žalosti i da život mora da ide dalje, ali histerisanja pojedinih predstavnika medija koje vidim na društvenim mrežama nije normalno. 

Može da se napravi neki medijski balans posle dana žalosti, ali njega nema. Dajte malo dostojanstva. Sve su prazne estradne priče, silikoni, avioni i kamioni i, obavezno, neki narodnjak.

 Ne znam ko je to pa tridesetogodišnjacima pevao da trilerišu uz Stojinu pesmu „Nešto mi govori”. Priznajem da „meketanje” u toj pesmi Stojanke Novaković Stoje podseća na pesme „Bijelog dugmeta” i na pastirski rok, ali triler je Šemsa i tačka.

I tako smo došli do toga da kvalitetni pevači zabavne muzike mole za svoj sekund marketinškog prostora, a da su narodnjaci postali glavni. Maja Berović je glumica, Breskvica se ofarbala i promoviše novu ploču. Glavno jurcanje paparaco fotoreportera bilo je za Verom Matović. 

Dronom su slikali njene obe kuće, a pričalo se u kakvom kršu od auta se vozi. Ali tih dobrih pevača ćirilične narodne muzike nema na televiziji. Nema ni Vere Matović, nema ni Nade Topčagić. Samo furanje trenda. Na svim televizijama je tako - K1, Blic, Kurir, Toksik, Hajp, Red, Narodna, Pink... 

Jedini koji gledaju da rade šareno su Boško Jakovljević u „Kec na jedanaest” i Ljiljana Stanišić u „Pusti brigu”. Oni imaju osećaj za balans i da u emisiji treba da bude i narodnjaka i zabavnjaka, ali da treba zvati i glumce. I svi im se odazivaju...„Jedan dobar dan” na RTS-u drži nivo, ali promoviše i nove izvođače. Kod njih su kvalitetni gosti i odlična muzika. To su tri emisije koje mene lično opuštaju. 

Sedam koncerata u Sava centru ima Jelena Rozga. Ona je sinonim i za pristojnost i tradiciju. Nema pesme Jelene Rozge da nije predstavljala period našeg života. I ona je već standard. Tom putu se uspešno pridružuje i Marija Šerifović. Televizija mora da pruži mogućnost većini umetnika da se pojave, a ne da budu popuna između reklama. 

Kod mene se pojavljuju desetogodišnjaci koji žele da čuju grupu „Kod”, Miladina Šobića i to je samo dokaz koliko je značajan uticaj roditelja i kako televiziju retko ko gleda. A i ko da gleda emisije od 12 do 15 časova ako radi ili ide u školu...

Aleksandar Filipović