RADOVI BOGDANKE POZNANOVIĆ U GALERIJI OGRANKA SANU Velika izložba malih formata

Monumentalna zbog broja radova, ali zapravo radova malog formata: u tehnici grafike, crteža, monotipije, tempere, ulja, kombinovanih medijuma, na različtim podlogama: drvetu, kartonu, papiru. Radovi nastali između 1953. i 1967. godine, izloženi su pod jedinstvenim nazivom Zvezdanka. Izložba je nazvana po imenu italijanskom nazivu jedne od knjiga umetnika koje je Bogdanka Poznanović objavljivala kao svojevrsni medij umetničkog izražavanja od 1973. godine; nadrealista Marko Ristić zabeležio  ga je u vidu akrostiha u pesmi posvećenoj samoj autorki. Radovi su deo privatne zaostavštine, neki prvi put pred publikom, ali njihovo postojanje nije bilo nepoznato – kao poetička celina dobili su zasluženo mesto u korpusu srpskog modernizma druge polovine dvadesetog veka i umetnosti enformela.
Pored činjenice da su obuhvaćeni ovom jedinstvenom kvalifikacijom, ovi radovi pokazuju autorkino interesovanje za najrazličitije probleme aktuelne vizuelne umetnosti. S jedne strane, slikarka po osnovu akademskog školovanja, tokom studija i u periodu neposredno po završetku akademije, zaokupljena je mogućnostima transponovanja realnog oblika. Prelaz od prepoznatljivih akademskih motiva, ka stilizaciji i asocijativnom izrazu je brz i efikasan i već u drugoj polovini šeste decenije očigledno je da će interesovanja Bogdanke Poznanović otići u specifičnom pravcu. Duh vremena, aktuelna egzistencijalistička i postnadrealistička filozofska misao, književna i pozorišna produkcija, opšti trend uvođenja savremenih tendencija u našu umetnost, kao i kritički odnos prema socijalističkom modernizmu, na autentičan način se odražavaju u izloženim radovima. Bogdanka Poznanović je prevashodno zainteresovana za sam proces oblikovanja likovnog dela, ispitivanje mogućnosti primenjenih sredstava, eksperimentisanje sa različitim materijalima i teksturama, svojevrsnim fakturama i vezivima, kombinovanjem različitih tehnika, te iskorak iz tradicionalno ograničenog prostora kao i transponovanje oblika u čist vizuelni znak. 
O interesovanju za samu slikarsku materiju svedoči raznovrsnost tehnika zastupljenih u izloženim malim formatima, i kada se radi o grafičkom otisku ili crtežu, kao i kada se primenjuju različiti enformelistički postupci razlivanja boje, prskanja, monotipije, nanošenja slojeva, ili slikarskim varijacijama na aktuelnu grafičku produkciju (npr. Ankice Oprešnik) izuzetno raširenu u datom trenutku. Najveći broj radova nastao je između 1957. i 1967, da bi Bogdanka Poznanović naglo, 1968, zadovoljivši svoju potrebu za istraživanjem u ovoj oblasti, prekinula sa slikarskom praksom i preorijentisala se ka vizuelnoj produkciji po kojoj je danas bolje poznajemo i češće pominjemo. Od početka osme decenije autorka započinje primenu interdisciplinarnog pristupa zasnovanog na konceptu, kombinovanjem fotografije, video izraza, umetničkih akcija, mejl arta, i sintetizovanja ličnih umetničkih iskustava u već pomenutom serijalu knjige umetnika. 
Kod nas se u većini kategorija javlja se kao preteča ili prva autorka koja se posvetila uvođenju novog koncepta u klasične kreativne forme. Umetničke stavove imala je priliku da izrazi kao jedna od osnivačica i urednica likovnog programa u Tribini mladih u Novom Sadu, urednica lista Polja, profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ali i kao autorka koja je učestvovala na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostrastvu, povremeno se pojavljujući zajedno sa suprugom Dejanom. Među mnogobrojnim aktivnostima ove svestrane autorke, Novi Sad najbolje pamti performans Srce iz 1970. godine, kada je kroz grad proneto crveno srce od stiropora, u koje je postavljen metronom podešen na 76 otkucaja u minuti, odnosno na otkucaj prosečnog srčanog pulsa. Putem od Mosta maršala Tita, do Tribine mladih, stvorila se karnevalska atmosfera i ostvarena je do tada nepoznata, ali veoma zapažena komunikacija sa gradom. Na kraju je srce uneto u galeriju Tribine mladih prekrivenu belom tkaninom, a u centru prostora je bila postavljena „trpeza“ s tanjirima, priborom za jelo i čašama – belim i fiksiranim za plohu. Autorka je zakočila metronom, čula se samo tišina i otkucaji srca prisutnih. Ideja je bila povezivanje s običajem da nevesta ulazi u kuću koračajući preko belog platna, objasnila je tada Bogdanka Poznanović. 
Radovi prikazani u Platoneumu predstavljaju odraz sveukupnih umetničkih početaka Bogdanke Poznanović, a performans Srce čini prekretnicu u njenom radu i inaugurisanje autorke u jednog od predvodnika najaktuelnijih umetničkih tendencija nove umetničke prakse, odnosno stvaralaštva zasnovanog na kontektualizovanju različitih koncepata i materijala i akcentovanja samog procesa nastajanja umetničkog dela. 

Jasna Kujundžić Jovanov