DNEVNIKOV MESEC ŽENSKOG ŠAHA – Radmila Kovačević: Veliki potencijal drevne igre u Vojvodini
Osvajačica ovogodišnjeg Osmomartovskog turnira u Novom Sadu je za „Dnevnik“ govorila o šahovskim počecima, digitalizaciji drevne igre, stanju u ženskom šahu u Vojvodini...
Otvoreno ekipno prvenstvo Vojvodine za žene je nedavno završeno na Paliću. Pobednički pehar i plasman u Prvu ligu Srbije za žene osvojila je Kraljica iz Petrovaradina, za koju je igrala i Radmila Kovačević, ženski FIDE majstor.
Popularna Rada je često osvajala medalje na Prvenstvima Jugoslavije u mlađim kategorijama. Ove godine je učestvovala na Evropskom klupskom kupu u Vrnjačkoj Banji, a treba naglasiti da je aktuelna vicešampionka Srbije u brzopoteznom šahu, gde joj je šampionski pehar izmakao zbog nešto slabijih dodatnih kriterijuma.
Osvajačica ovogodišnjeg Osmomartovskog turnira u Novom Sadu je za „Dnevnik“ govorila o šahovskim počecima, digitalizaciji drevne igre, stanju u ženskom šahu u Vojvodini i drugim interesantim temama.
U mlađim kategorijama ste redovno osvajali odličja na šampionatima Jugoslavije. Možete li da uporedite organizaciju i uslove na tadašnjim takmičenjima mladih sa sadašnjim?
– Najveća razlika je lični osećaj veličine i važnosti turnira. Konkretno, postojalo je republičko i Prvenstvo Jugoslavije, koja su bila najveći i najvažniji turniri za nas šahiste. Danas je mnogo veći broj turnira. Deca danas medalje i pehare dobijaju i na klupskim takmičenjima. U naše vreme su se medalje i pehari osvajali samo na zvaničnim prvenstvima. Kao primer dobre organizacije navela bih Petra Rolja, velikog zaljubljenika u šah, koji je u to vreme organizovao Prvenstvo Jugoslavije. Kao model dobre motivacije tada, za nas decu, su bili pehari i medalje izloženi u sali za igru, od samog početka turnira.
Mislim da i veliki izazov leži u privlačenju većeg broja devojčica u mlađim uzrastima, jer to doprinosi njihovom razvoju ličnosti. Cilj je uključivanje u šah, i u dugoročnom zadržavanju u ovom sportu
Da li ste imali idola dok ste odrastali za tablom i kojem igraču ste, po stilu igre, najsličniji?
– Nikada nisam imala idola, ali su drugi zbog toga što volim da žrtvujem figure, moju igru upoređivali sa igrom Mihaila Talja.
Ko je najviše uticao na vaš šahovski razvoj?
– Na početku to je bio Dušan Damjanović, koji me je uveo u svet šaha u osnovnoj školi i otkrio moj talenat. Kasnije sam bila član nekoliko klubova, koji su imali svoje trenere, i koji su sigurno jednim delom doprineli da nastavim da se razvijam. Međutim, najviše mi je pomogao moj prijatelj intermajstor Dušan Radovanović, koji me je često pripremao za određene protivnike.
Danas je sve brže
Digitalizacija je donela velike promene u šahu. Možete li da uporedite uslove za razvoj šahista od kraja devedesetih sa današnjim?
– Šahisti danas imaju širok izbor mogućnosti za napredovanje. Tehnologija je napredovala, baze partija postoje i dostupne su kao i onlajn turniri. Devedesetih godina to nije bio slučaj, uglavnom smo nabavljali biltene sa prethodnih turnira kako bismo se spremili za određenog protivnika. Danas je sve brže, pa su i vremenske kontrole kraće, samim tim i turniri. To je ono što mi se ne sviđa. Nekada su partije trajale i po sedam sati. Mislim da je tada igra bila kvalitetnija.
Da li često igrate i vežbate uživo i da li igrate preko interneta?
– S obzirom da šah nije moje primarno zanimanje, nemam uvek mogućnost da igram turnire u standardnom tempu, zato su mi blic turniri izbor. Na platformi CHESS.com svako veče igram blic turnire, na tri minuta.
Nedavno ste osvojili prvo mesto na Otvorenom prvenstvu Vojvodine za žene, i plasirali se u elitu srpskog klupskog šaha. Da li ste zadovoljni vašom, ali i timskom igrom i šta mislite da treba unaprediti?
– Svakako da sam zadovoljna svojom i timskom igrom. Ostvaren je cilj, ekipa se plasirala u Prvu ligu Srbije. Što se unapređenja tiče, pošto se Prva liga igra na četiri table to je svakako pojačanje ekipe. Očekivanja su mi da ekipa ostvari želje i ambicije i ostane u eliti.
Možete li oceniti stanje u ženskom šahu u Vojvodini?
– Ženski šah u Vojvodini ima značajan potencijal. Skoro sam igrala Prvu žensku vojvođansku ligu, i mogu reći da je bilo interesantno iskustvo i prilično lep odziv, s obzirom da je učestvovalo čak 12 ekipa. Verujem da je moguće ostvariti i veći napredak, a za gradnju strukture žena u šahu je potrebno vreme. Svakako, mislim da se radi na tome. Učestvovala sam na Osmomartovskom turniru u Novom Sadu, kao i na turniru za žene koji je organizovan u sklopu ove akcije. To smatram dobrim početkom i bilo bi dobro kada bi postali i tradicionalni turniri. Mislim da i veliki izazov leži u privlačenju većeg broja devojčica u mlađim uzrastima, jer to doprinosi njihovom razvoju ličnosti. Cilj je uključivanje u šah, i u dugoročnom zadržavanju u ovom sportu. U tom svetlu je naravno podrška u vidu kvalitetnih trenera, boljih uslova za takmičenja i veće promocije ženskog šaha u medijima. Rekla bih da u Vojvodini to postoji i da ide u dobrom pravcu. Uz bolju saradnju klubova, saveza i lokalnih zajednica, kao i kroz organizaciju turnira i radionica namenjenih devojkama, sigurna sam da se može značajno unaprediti ženski šah u Vojvodini. Predsednica Šahovskog saveza Novog Sada Svetlana Stojadinov se istinski trudi da ženski šah u Vojvodini ojača.
