ДНЕВНИКОВ МЕСЕЦ ЖЕНСКОГ ШАХА – Радмила Ковачевић: Велики потенцијал древне игре у Војводини
Освајачица овогодишњег Осмомартовског турнира у Новом Саду је за „Дневник“ говорила о шаховским почецима, дигитализацији древне игре, стању у женском шаху у Војводини...
Отворено екипно првенство Војводине за жене је недавно завршено на Палићу. Победнички пехар и пласман у Прву лигу Србије за жене освојила је Краљица из Петроварадина, за коју је играла и Радмила Ковачевић, женски ФИДЕ мајстор.
Популарна Рада је често освајала медаље на Првенствима Југославије у млађим категоријама. Ове године је учествовала на Европском клупском купу у Врњачкој Бањи, а треба нагласити да је актуелна вицешампионка Србије у брзопотезном шаху, где јој је шампионски пехар измакао због нешто слабијих додатних критеријума.
Освајачица овогодишњег Осмомартовског турнира у Новом Саду је за „Дневник“ говорила о шаховским почецима, дигитализацији древне игре, стању у женском шаху у Војводини и другим интересантим темама.
У млађим категоријама сте редовно освајали одличја на шампионатима Југославије. Можете ли да упоредите организацију и услове на тадашњим такмичењима младих са садашњим?
– Највећа разлика је лични осећај величине и важности турнира. Конкретно, постојало је републичко и Првенство Југославије, која су била највећи и најважнији турнири за нас шахисте. Данас је много већи број турнира. Деца данас медаље и пехаре добијају и на клупским такмичењима. У наше време су се медаље и пехари освајали само на званичним првенствима. Као пример добре организације навела бих Петра Роља, великог заљубљеника у шах, који је у то време организовао Првенство Југославије. Као модел добре мотивације тада, за нас децу, су били пехари и медаље изложени у сали за игру, од самог почетка турнира.
Мислим да и велики изазов лежи у привлачењу већег броја девојчица у млађим узрастима, јер то доприноси њиховом развоју личности. Циљ је укључивање у шах, и у дугорочном задржавању у овом спорту
Да ли сте имали идола док сте одрастали за таблом и којем играчу сте, по стилу игре, најсличнији?
– Никада нисам имала идола, али су други због тога што волим да жртвујем фигуре, моју игру упоређивали са игром Михаила Таља.
Ко је највише утицао на ваш шаховски развој?
– На почетку то је био Душан Дамјановић, који ме је увео у свет шаха у основној школи и открио мој таленат. Касније сам била члан неколико клубова, који су имали своје тренере, и који су сигурно једним делом допринели да наставим да се развијам. Међутим, највише ми је помогао мој пријатељ интермајстор Душан Радовановић, који ме је често припремао за одређене противнике.
Данас је све брже
Дигитализација је донела велике промене у шаху. Можете ли да упоредите услове за развој шахиста од краја деведесетих са данашњим?
– Шахисти данас имају широк избор могућности за напредовање. Технологија је напредовала, базе партија постоје и доступне су као и онлајн турнири. Деведесетих година то није био случај, углавном смо набављали билтене са претходних турнира како бисмо се спремили за одређеног противника. Данас је све брже, па су и временске контроле краће, самим тим и турнири. То је оно што ми се не свиђа. Некада су партије трајале и по седам сати. Мислим да је тада игра била квалитетнија.
Да ли често играте и вежбате уживо и да ли играте преко интернета?
– С обзиром да шах није моје примарно занимање, немам увек могућност да играм турнире у стандардном темпу, зато су ми блиц турнири избор. На платформи CHESS.com свако вече играм блиц турнире, на три минута.
Недавно сте освојили прво место на Отвореном првенству Војводине за жене, и пласирали се у елиту српског клупског шаха. Да ли сте задовољни вашом, али и тимском игром и шта мислите да треба унапредити?
– Свакако да сам задовољна својом и тимском игром. Остварен је циљ, екипа се пласирала у Прву лигу Србије. Што се унапређења тиче, пошто се Прва лига игра на четири табле то је свакако појачање екипе. Очекивања су ми да екипа оствари жеље и амбиције и остане у елити.
Можете ли оценити стање у женском шаху у Војводини?
– Женски шах у Војводини има значајан потенцијал. Скоро сам играла Прву женску војвођанску лигу, и могу рећи да је било интересантно искуство и прилично леп одзив, с обзиром да је учествовало чак 12 екипа. Верујем да је могуће остварити и већи напредак, а за градњу структуре жена у шаху је потребно време. Свакако, мислим да се ради на томе. Учествовала сам на Осмомартовском турниру у Новом Саду, као и на турниру за жене који је организован у склопу ове акције. То сматрам добрим почетком и било би добро када би постали и традиционални турнири. Мислим да и велики изазов лежи у привлачењу већег броја девојчица у млађим узрастима, јер то доприноси њиховом развоју личности. Циљ је укључивање у шах, и у дугорочном задржавању у овом спорту. У том светлу је наравно подршка у виду квалитетних тренера, бољих услова за такмичења и веће промоције женског шаха у медијима. Рекла бих да у Војводини то постоји и да иде у добром правцу. Уз бољу сарадњу клубова, савеза и локалних заједница, као и кроз организацију турнира и радионица намењених девојкама, сигурна сам да се може значајно унапредити женски шах у Војводини. Председница Шаховског савеза Новог Сада Светлана Стојадинов се истински труди да женски шах у Војводини ојача.
