NININE MUSTRE: Rezon

Deluje da je to još jedan pomodarski izraz, ali ja se dobro sećam da sam još kao mala slušala o pametnim ljudima koji imaju „dobar rezon“. Takođe sam slušala i o onima koji dobro „rezonuju“, te su zbog toga uspešni i poštovani.

U tom smislu rezon ima mnogo veze sa rezonancijom, ali i sa razumom, (engleski reason) pa mi pada na pamet da sve ono što rezonuje sa stvarnošću, što je sa njom u saglasju, sve to vodi ka nečemu mudrom, dobrom i korisnom. Sve ono što je van rezona, to je ono što je glupo, beskorisno, u mnogim slučajevima čak i opasno. 

Na mom ličnom primeru to funkcioniše ovako: ako je moja priroda optimistična i u suštini radosna, onda se ja vrlo loše osećam u društvu negativnih ljudi i u teškim i napetim situacijama. Znam da i one moraju da postoje, ali teskoba koju osećam precizno me upozorava da mi  u tim okolnostima nije tu mesto i da bi trebalo nešto da preduzmem, da se udaljim ili da se na neki način zaštitim. Ja sa njima ne rezoniram!

Razumem one ljude kojima su takva stanja neka vrsta izazova, jer svi volimo uzbuđenja, a neki ljudi ne umeju drugačije da podignu svoj adrenalin, nego kroz neke teške situacije. Oni ih proživljavaju svaki put iznova dok ih prepričavaju i zbog toga se trude da uvek nađu nove sagovornike kojima će da prepričaju strašnu situaciju kojoj su prisustvovali, ili o kojoj su nešto čuli. 

Oni jednostavno rezonuju sa tom frekvencijom i na taj način je oživljavaju i održavaju u životu. Onda se ta energija tako razvije i zgusne da i sama počinje da živi neki svoj život, a sve što živi hoće i da raste i da se razvija, pa traži da se još više na nju obraća pažnja. 

Čim malo oslabi, ona kao da na neki neobjašnjiv način huška svoga tvorca: „Pričaj još malo o onoj tužnoj sceni!“ ili: „Ispričaj opet kako ti je bilo teško!“ i onda se ta energija, kao oblak sve gušćeg dima širi, raste i razvija. To jezačarani krug iz kojeg se izlazi teškom mukom, jer stvara neku vrstu zavisnosti, ali dovoljno je malo prirodnog rezona i volje da se odabere dugačiji način, pa da sve počne da se menja i da svesno oslabimo tog negativca kojeg sami stvaramo i vučemo sa sobom. 

Sve počinje od toga da primetim kako se osećam. Kada uspem da primetim da mi nešto ne prija i pre nego što dođem kući i kažem sebi da sam iz nekog razloga iscrpljena, onda mogu da na vreme reagujem, da odaberem da o nečemu drugom pričam, ili da o nečemu drugom razmišljam. 

Kad presečem dotok svoje pažnje negativnostima, one se same vrlo brzo povuku. A što je najvažnije, ostave mi prostor da na miru smislim kako bih problem mogla da rešim, a ne samo da nad njime kukam. Tako bar ja rezonujem i za sada dosta dobro napredujem.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com