(FOTO) DO PROBIJANJA TUNELA MUNJINO BRDO JOŠ SAMO 100 METARA: Ovo su slike sa jednog od najvećih gradilišta u Srbiji (FOTO)
ČAČAK / LUČANI / POŽEGA: Auto–put Miloš Veliki najznačajnija je saobraćajnica u zapadnoj Srbiji koja povezuje Moravički i Zlatiborski okrug.
Trenutno su najintenzivniji radovi na deonici od Pakovraća do Požege koja se smatra jednom od najzahtevnijih jer prolazi kroz brdovit teren, a više od trećine ovog dela auto-puta je na mostovima i u tunelima.
Ova deonica dugačka je 19, 5 kilometara ali je konfiguracija terena značajno uticala na dinamiku radova. Tunel Laz kroz planinu Jelicu je probijen i u njegovoj unutrašnjosti u toku su elektro–mašinski radovi.
Tunel Laz je fizički završen sada već, u smislu da su izvedeni građevinski radovi, da je oprema montirana, preko 98 odsto.
„Međutim, taj ostatak se odnosi na funkcionalna ispitivanja i probe kojima se svi sistemi koji su ugrađeni testiraju i dokazuje se njihova ispravnost. Tek tada tunel može da dobije dozvolu za puštanje u rad”, kazao je za RINU rukovodilac stručnog nadzora Vladimir Petrović.
A kada se izađe iz tunela Laz sledi 7, 5 kilometara do ulaza u tunel Munjino brdo. Ta je deonica zahvaljujući terenu kroz koji prolazi zahtevala primenu svih mogućih inžinjerskih konstrukcija, a na toj trasi nalazi se čak 16 mostova i petlja Lučani.
Od ukupno 7, 5 kilometara trenutno je oko pet kilometara ove deonice pod dva noseća sloja asfalta a na preostalom delu do petlje Lučani izvode se radovi na kolovoznoj konstrukciji, tamponski slojevi i vrlo brzo će uslediti asfaltiranje i tog dela.
„Od ukupno 16 mostova uglavnom su svi završeni, preostali su samo završni radovi kao što su uređenje pešačkih staza i postavljanje ograda”, rekao je odgovorni nadzor za trasu Ivan Punišić.
I petlja Lučani je u završnoj fazi i na njoj se trenutno izvode asfaltni radovi a nakon završetka tih radova biće postavljena naplatna stanica.
Tunel Munjino brdo posebna je i najzahtevnija priča. Desna cev nedavno je probijena, dok je u levoj ostalo još oko 100 metara, ali specifična geologija zahteva da radovi sporije napreduju.
U pitanju je takva stena koja ne može da se minira već se kopa bagerom i manji je korak iskopa, u takvim situacijama uvek postoji opasnost od obrušavanja, pa se primenjuju dodatne mere.
Na ovom velikom gradilištu radovi su, kažu izvođači, ubačeni u „petu brzinu” i kompletan završetak očekuje se na Vidovdan sledeće godine.