U GALERIJI POKLON ZBIRKE RAJKA MAMUZIĆA OD VEČERAS IZLOŽBA DELA SRPSKIH AKADEMIKA „Velikih sedam” za zlatni jubilej
Povodom obeležavanja pedeset godina od otvaranja Poklon zbirke Rajka Mamuzića i sto deset godina od rođenja velikog kolekcionara i filantropa, večeras u 19 časova svečano će biti otvorena jubilarna izložba „Velikih sedam” autorke Jovanke Stolić.
U veoma dobro koncipiranoj postavci „Velikih sedam” obuhvata ukupno 36 umetničkih dela: slike različitih formata Ljubice Cuce Sokić, Miodraga Miće Popovića, Stojana Ćelića, Mladena Srbinovića, Milorada Bate Mihailovića, Petra Omčikusa i pet skulptura Nikole Koke Jankovića.
– Osnovni koncept izložbe zasnovan je na pojedinačnom predstavljanju stvaralačkih opusa sedam umetnika akademika; na isticanju njihovih individualnih napora u osamostaljivanju plastične strukture slike — u ranom periodu vrlo često kompatibilne sa osnovnim modernističkim strujama u svetu, kao i na sagledavanju njihovih inovativnih postupaka i razvoja likovnog jezika u kasnijem vremenskom periodu. Ideja je, dakle, bila da ih prikažemo ne samo u zreloj fazi, nego i kroz neke rane njihove radove, gde se mogu uočiti začeci onoga što će biti specifičan izraz ovih umetnika, koji će im i doneti ugled i status u srpskoj umetnosti – pojašnjava nam autorka izložbe Jovanka Stolić.
Izložba „Velikih sedam” realizovana je u saradnji dveju institucija: Galerije SANU i Poklon zbirke Rajka Mamuzića, muzejske ustanove koja upravo baštini stvaralaštvo prve posleratne generacije umetnika koji su docnije, u periodu od 1968. do 1997. godine, kao znak najvišeg esnafskog i društvenog priznanja za ostvaren rad, poneli titule dopisnog i redovnog, odnosno, člana van radnog sastava SANU. Sastavni deo izložbe su i umetnička dela iz privatne kolekcije Nikole Bogdanovića, koja je upravo nastala po ugledu na Poklon zbirku i više od tri decenije zajedno s njom predstavlja neraskidivu celinu.
U tom kontekstu „Velikih sedam” ne samo što je – mapiranjem dela navedenih sedam umetnika, značajnih za stručna i naučna sagledavanja njihovog stvaralaštva – predložila novo čitanje zbirke, već je iznova ukazala i na važnost kolekcionara. Jer izložba jasno ukazuje na kolekcionarsku pronicljivosti Rajka Mamuzića, koji se, pedesetih godina prošlog veka, opredelio za stvaralaštvo tada mladih, neafirmisanih umetnika, sa neizvesnom profesionalnom budućnošću, koji su iza sebe imali samo prve samostalne izložbe. Istovremeno, ističe se i njegovo vizionarstvo, budući da se Mamuzić, praktično i pre nego što će umetnost ove prve posleratne generacije umetnika biti šire valorizovana, upustio u avanturu osnivanja muzeja: osnovne smernice ustanovljene su još krajem pedesetih godina prošlog veka, da bi realizacija te prvobitne ideje Rajka Mamuzića usledila 1972, kada je zbirka poklonjena, uz punu finalizaciju u oktobru 1974. godine – kada je muzej u Novom Sadu i otvoren.
Nije zgoreg napomenuti da će sastavni deo postavke biti i fotografije, dokumenti, zapisi i druga arhivska građa vezana za živote velikih umetnika, kao i da su u, u okviru pratećeg programa, planirane radionice, te kustoska vođenja. Izložba „Velikih sedam”, koju prati i reprezentativan katalog, u Poklon zbirci Rajka Mamuzića moći će da se pogleda do 26. decembra 2024. godine.
Tekst i foto: M. Stajić