У ГАЛЕРИЈИ ПОКЛОН ЗБИРКЕ РАЈКА МАМУЗИЋА ОД ВЕЧЕРАС ИЗЛОЖБА ДЕЛА СРПСКИХ АКАДЕМИКА „Великих седам” за златни јубилеј

У веома добро конципираној поставци „Великих седам” обухвата укупно 36 уметничких дела: слике различитих формата Љубице Цуце Сокић, Миодрага Миће Поповића, Стојана Ћелића, Младена Србиновића, Милорада Бате Михаиловића, Петра Омчикуса и пет скулптура Николе Коке Јанковића.

– Основни концепт изложбе заснован је на појединачном представљању стваралачких опуса седам уметника академика; на истицању њихових индивидуалних напора у осамостаљивању пластичне структуре слике — у раном периоду врло често компатибилне са основним модернистичким струјама у свету, као и на сагледавању њихових иновативних поступака и развоја ликовног језика у каснијем временском периоду. Идеја је, дакле, била да их прикажемо не само у зрелој фази, него и кроз неке ране њихове радове, где се могу уочити зачеци онога што ће бити специфичан израз ових уметника, који ће им и донети углед и статус у српској уметности – појашњава нам ауторка изложбе Јованка Столић.

Изложба  „Великих седам” реализована је у сарадњи двеју институција: Галерије САНУ и Поклон збирке Рајка Мамузића, музејске установе која управо баштини стваралаштво прве послератне генерације уметника који су доцније, у периоду од 1968. до 1997. године, као знак највишег еснафског и друштвеног признањa за остварен рад, понели титуле дописног и редовног, односно, члана ван радног састава САНУ. Саставни део изложбе су и уметничка дела из приватне колекције Николе Богдановића, која је управо настала по угледу на Поклон збирку и више од три деценије заједно с њом представља нераскидиву целину.

У том контексту „Великих седам” не само што је – мапирањем дела наведених седам уметника, значајних за стручна и научна сагледавања њиховог стваралаштва – предложила ново читање збирке, већ је изнова указала и на важност колекционара. Јер изложба јасно указује на колекционарску проницљивости Рајка Мамузића, који се, педесетих година прошлог века, определио за стваралаштво тада младих, неафирмисаних уметника, са неизвесном професионалном будућношћу, који су иза себе имали само прве самосталне изложбе. Истовремено, истиче се и његово визионарство, будући да се Мамузић, практично и пре него што ће уметност ове прве послератне генерације уметника бити шире валоризована, упустио у авантуру оснивања музеја: основне смернице установљене су још крајем педесетих година прошлог века, да би  реализација те првобитне идеје Рајка Мамузића уследила 1972, када је збирка поклоњена, уз пуну финализацију у октобру 1974. године – када је музеј у Новом Саду и отворен.

Није згорег напоменути да ће саставни део поставке бити и фотографије, документи, записи и друга архивска грађа везана за животе великих уметника, као и да су у, у оквиру пратећег програма, планиране радионице, те кустоска вођења. Изложба „Великих седам”, коју прати и репрезентативан каталог, у Поклон збирци Рајка Мамузића моћи ће да се погледа до 26. децембра 2024. године.

Текст и фото: М. Стајић