FUDBAL I PANK: Zgroova šolja čaja

 Teško da na ovim prostorima ima pogodnije ličnosti koja o dve naslovne teme, fudbalu i panku, može da pripoveda zanimljivije, iscrpnije i emotivnije od Zgroa, a njegova “šolja čaja” praktično je nastavak onoga čime je završio svoju prvu posetu Engleskoj o kojoj je toliko maštao, ali ne i odustajao, posle niza odbijenih zahteva za vizu.
- Ko je čitao “Moju Englesku” zna da se priča završava povratkom sa debitantskog gostovanja Ostrvu i pravljenjem planova za sledeći odlazak - podseća Todorović u razgovoru za “Dnevnik”. - „Moja šolja čaja” je praktično nastavak brojnih priča zabeležnih po Engleskoj od 2002. do 2024.godine, obilazeći brojne fudbalske klubove, utakmice i ekipe, bez obzira radilo se to o onim najmoćnijim timovima ili malenim lokalnim herojima iz „nonejm”liga. Isto je i s pankom, od najvećih pojedinačnih koncerata i festivala poput “Rebeliona”, do pab svirki po malim kvartovima i mestima u i oko Londona, Mančestera, Birmingema i Njukasla.
Zgro kaže da u ovoj knjizi opisuje svojih 30 odlazaka u Englesku, što je pomno zabeleženo na 380 strana i ilustrovano sa 100-tinak zanimljivih fotografija. 
Uostalom, evo šta, između ostalog, o “Fudbalu i panku - Zgroovoj šolji čaja” kažu uvodničar Dimitrije Banjac i recenzenti Marko Lovrić i Ivan Lončarević.
„Popili smo prošlu… popićemo sa uživanjem i ovu šolju čaja sa Igorom. Drago mi je da sam bio ono malo mleka što se stavi da ublaži gorčinu. I još nešto: Igore, hvala ti od strane svih nas pasioniranih pank i fudbalskih frikova! A vi čitaoci koji ste došli do kraja drugog dela putovanja, ne oČAJavajte (sic)! Siguran sam da nas u narednim godinama čeka još koja šolja čaja Igora Todorovića!” (Dimitrije Banjac)

„Zamislite Englesku kao voz koji kasni i ove putnike u svom vagonu: Milvolovog huligana iz prve ekipe, čiju lobanju uz svu blagonaklonost morate opisati kao jezivu; pankera koji se zaneo bušeći odeću zihernadlama, pa je počeo da buši i sebe; taksistu koji je nekada nastupao na festivalu ‘Glas mladih u Vojniću’, a docnije tragao za najopasnijim čovekom Njukasla kako bi ga pretukao i postao alfa mužjak tog grada; gospođu iz Hala koja gazi sedmu deceniju i veća je nevolja nego prethodna trojica zajedno. Običan čovek bi napustio i vagon i voz, ne čekajući sledeću stanicu. Igor Todorović Zgro je saputnike postrojio u izložbu, i to ne u šou nakaza, već u ozbiljnu antropološku postavku. Niti ih ismeva, niti ih slavi, ne opravdava ih i ne osuđuje, već ih poput vrsnog kustosa predstavlja. Sa takvom Engleskom, stranca ne može upoznati ni putopisac, ni istraživač, ni žitelj, već samo Zgro.” (Marko Lovrić)

„Fudbal voliš ili ne voliš, ako voliš onda ideš na sve utakmice koje si u prilici da gledaš. Isto tako je i sa koncertima. Postoje bendovi koje pratiš već decenijama, a onda taj intimni krug grupa koje su tvoje svake godine proširuješ i nove članove ubacuješ u porodicu. Jer svaki novi član tog plemena donosi nešto novo i lepo. Kao svedok vremena i hroničar običnog života i tamo i ovde, ova knjiga je baš dragocen dokument. Samo sam jednom u životu bio u Engleskoj, za četrdeseti rođendan prijatelji su mi poklonili odlazak u London na utakmicu Arsenala (0:0 sa Blekburnom, klasika) na Emiratima i pamtiću ta tri dana večno. Ali uz Zgroa, čini mi se da baš sve znam o: Getviku, Lutonu, Blekpulu, Birmingemu, Čorliju, Telfordu, Mostonu, Viganu...” (Ivan Lončarević).
Dakle, ko voli fudbal, pa još engleski, ova knjiga za njega će biti pun pogodak. Ko voli muziku, pa još i pank (hardkor i ska) takođe će uživati, a punim plućima udahnuće je oni koji ove dve teme ne razdvajaju! 

Sava Savić