ФУДБАЛ И ПАНК: Згроова шоља чаја
„Фудбал и панк - моја шоља чаја” назив је нове књиге Игора Тодоровића Згроа, коаутора “Новосадске пaнк верзије” и аутора “Моја Енглеска” штива које је у експресно кратком периоду доживело три издања за новосадску кућу “Јеж”.
Тешко да на овим просторима има погодније личности која о две насловне теме, фудбалу и панку, може да приповеда занимљивије, исцрпније и емотивније од Згроа, а његова “шоља чаја” практично је наставак онога чиме је завршио своју прву посету Енглеској о којој је толико маштао, али не и одустајао, после низа одбијених захтева за визу.
- Ко је читао “Моју Енглеску” зна да се прича завршава повратком са дебитантског гостовања Острву и прављењем планова за следећи одлазак - подсећа Тодоровић у разговору за “Дневник”. - „Моја шоља чаја” је практично наставак бројних прича забележних по Енглеској од 2002. до 2024.године, обилазећи бројне фудбалске клубове, утакмице и екипе, без обзира радило се то о оним најмоћнијим тимовима или маленим локалним херојима из „нонејм”лига. Исто је и с панком, од највећих појединачних концерата и фестивала попут “Ребелиона”, до паб свирки по малим квартовима и местима у и око Лондона, Манчестера, Бирмингема и Њукасла.
Згро каже да у овој књизи описује својих 30 одлазака у Енглеску, што је помно забележено на 380 страна и илустровано са 100-тинак занимљивих фотографија.
Уосталом, ево шта, између осталог, о “Фудбалу и панку - Згроовој шољи чаја” кажу уводничар Димитрије Бањац и рецензенти Марко Ловрић и Иван Лончаревић.
„Попили смо прошлу… попићемо са уживањем и ову шољу чаја са Игором. Драго ми је да сам био оно мало млека што се стави да ублажи горчину. И још нешто: Игоре, хвала ти од стране свих нас пасионираних панк и фудбалских фрикова! А ви читаоци који сте дошли до краја другог дела путовања, не оЧАЈавајте (сиц)! Сигуран сам да нас у наредним годинама чека још која шоља чаја Игора Тодоровића!” (Димитрије Бањац)
„Замислите Енглеску као воз који касни и ове путнике у свом вагону: Милволовог хулигана из прве екипе, чију лобању уз сву благонаклоност морате описати као језиву; панкера који се занео бушећи одећу зихернадлама, па је почео да буши и себе; таксисту који је некада наступао на фестивалу ‘Глас младих у Војнићу’, а доцније трагао за најопаснијим човеком Њукасла како би га претукао и постао алфа мужјак тог града; госпођу из Хала која гази седму деценију и већа је невоља него претходна тројица заједно. Обичан човек би напустио и вагон и воз, не чекајући следећу станицу. Игор Тодоровић Згро је сапутнике постројио у изложбу, и то не у шоу наказа, већ у озбиљну антрополошку поставку. Нити их исмева, нити их слави, не оправдава их и не осуђује, већ их попут врсног кустоса представља. Са таквом Енглеском, странца не може упознати ни путописац, ни истраживач, ни житељ, већ само Згро.” (Марко Ловрић)
„Фудбал волиш или не волиш, ако волиш онда идеш на све утакмице које си у прилици да гледаш. Исто тако је и са концертима. Постоје бендови које пратиш већ деценијама, а онда тај интимни круг група које су твоје сваке године проширујеш и нове чланове убацујеш у породицу. Јер сваки нови члан тог племена доноси нешто ново и лепо. Као сведок времена и хроничар обичног живота и тамо и овде, ова књига је баш драгоцен документ. Само сам једном у животу био у Енглеској, за четрдесети рођендан пријатељи су ми поклонили одлазак у Лондон на утакмицу Арсенала (0:0 са Блекбурном, класика) на Емиратима и памтићу та три дана вечно. Али уз Згроа, чини ми се да баш све знам о: Гетвику, Лутону, Блекпулу, Бирмингему, Чорлију, Телфорду, Мостону, Вигану...” (Иван Лончаревић).
Дакле, ко воли фудбал, па још енглески, ова књига за њега ће бити пун погодак. Ко воли музику, па још и панк (хардкор и ска) такође ће уживати, а пуним плућима удахнуће је они који ове две теме не раздвајају!
Сава Савић