OD SIROVE KOŽE DO UNIKATNOG PROIZVODA Ćurčija Miroslav Soroćko vešto čuva tradiciju
Jedan od preostalih ćurčija u Srbiji i jedini registrovani u Sremu, Miroslav Soroćko iz Berkasova kod Šida pravi odeću i predmete od kozjeg, jarećeg i ovčijeg krzna i koža.
Miroslav se svojim zanatom ponosi i ističe za "Dnevnik" da je treća generacija ćurčija u porodici, kao i da je njegova proizvodnja unikatna, od sirove kože do gotovog proizvoda.
– Odrastao sam u porodici ćurčija i zanat sam učio od malih nogu, dok sam firmu preuzeo od oca kada se penzionisao, 2014. godine – rekao je za „Dnevnik“ Miroslav Soroćko. –Otac je zanat završio 1974. godine, bio je šegrt u Novom Sadu. On je do podneva je išao u školu, nakon toga na praksu, tako je to nekad bilo.
Kako naš sagovornik objašnjava, u to vreme, kupci su čekali i po godinu dana da na sajmovima u Beogradu i Novom Sadu kupe kvalitetan komad odeće za zimu iz domaće proizvodnje, te da nije bilo onlajn kupovine, niti brze mode. Kako bi održao korak s vremenom, Miroslav je počeo da prodaje robu i putem Interneta već 2008. godine.
– Dosta toga sam morao „peške“ da naučim, jer mi nismo imali informatiku u školama, niti smo učili marketing i engleski – rekao je on. – Želeo bih da sin završi fakultet koji je upisao i tako mi pomogne oko sajta. Naravno, želja je da nasledi i zanat, već dosta zna o krznu, a što ne zna, postepeno ću ga naučiti.
Soroćko je istakao da ima dva sina, te se nada da će jedan od njih preuzeti posao kada za to dođe vreme. Kako kaže, želja mu je i da se poveže sa školama koje imaju smerove srodne njegovom zanatu, kako bi pokazao učenicima obradu kože u praksi i tako ih zainteresovao da se time bave i nakon školovanja.
– Ne vredi školovati se bez praktične nastave, ali sam optimističan i mislim da će se zanati vratiti na velika vrata – objasnio je naš sagovornik. – Već smo u problemu jer nema majstora, ne samo u mojoj struci, već nema ko da zalepi pločice, da okreči. U nekom trenutku, taj deficit se mora rešiti, mislim da će se država više umešati i podstaći mlade zanatlije nekim subvencijama već tokom školovanja.
Prsluci najpopularniji
Sve manje se prodaju jakne od krzna jer više nema jakih zima i velikih mrazeva. Najviše se prodaju prsluci jer se mogu nositi s proleća, ali i tokom jeseni i zime, ruke su u njima slobodne, a može se samo ogrnuti preko leđa, posebo štite od vetra. Njih nose i ljudi koji rade u kancelarijama, ali i oni koji rade napolju, rekao je naš sagovornik.
Kako je Miroslav kazao, robu najviše kupuju u njegovoj radionici, jer ljudi još uvek vole da dodirnu materijal i pogledaju ga uživo, kako bi se uverili da je sve izrađeno ručno, od pravog krzna. On dalje objašnjava da ima ljudi koji su naučeni na prirodne materijale i ne žele da pređu na veštačke, ali i da je sve više onih koji biraju veštačko. Ipak, Soroćko ističe benefite prirodnih materijala za kožu čoveka – na primer, jagnjeće krzno je prirodni izolator, pa kada se leti sedne na njega, koža se neće znojiti jer između postoji sloj dlake koji omogućava da vazduh cirkuliše, stoga koža ostaje netaknuta, nema znojenja, niti iritacije, dok će isto to krzno zimi održavati toplotu tela i tako ga štititi.
– Sirovu kožu nabavljamo iz klanice i posle je sami obrađujemo, što je dugotrajan proces – objašnjava Soroćko. – Najviše radimo preko leta, zbog sušenja kože prirodnom toplotom, zimi je to dosta komplikovano i moramo da koristimo struju i drva.
Od sirove kože do prsluka, potrebno je petnaestak dana. Naš sagovornik radi u nekoliko faza, pa tako uvek ima proizvod koji je gotov, a jedan koji je tek počeo da obrađuje. Soroćko kaže da se od njegovog zanata može živeti i završiti mesec sa dobrom platom, ali da je potrebno dosta raditi.
– Ukoliko planirate da radite osam sati dnevno, ne treba ni da počinjete – ističe on. – Često radim i posle ponoći, ali prednost je što sam određujem radno vreme i tako uvek mogu da posvetim vreme porodici i kućnim obavezama. Jedna od većih mana je što već deceniju nisam bio na godišnjem odmoru.
Prema rečina Miroslava, subvencije koje država daje su od velike pomoći, ali su kratkoročno rešenje i on predlaže dugoročne olakšice.
– Potrebno nas je dodatno zaštiti, budući da su stari zanati od velikog interesa za Srbiju jer se tako čuva tradicija. Verujem da postoji način, da se smanji porez, da nam se pokrije radni staž, jer mi mesečno dosta izdvajamo na poreze i doprinose, a nemamo garanciju da ćemo prodati naše proizvode – rekao je.
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
