POLJOPRIVREDNICI TELEČKE NAŠLI USPEH U ORGANSKOJ PROIZVODNJI: Kako rogovi podolskog govečeta donose dvostruku cenu!
Telečka, selo na razmeđu Sombora i Bačke Topole, odvajkada je slovilo kao naselje vrednih i inventivnih poljoprivrednika, ali zahvaljujući, pre svega, Valeriji Balint poslednje dve decenije postala je prava oaza organske proizvodnje, ne samo industrijske paprike, maka, slačice i komorača, već i žitarica i uljarica.
Okupljeni oko nemačkog partnera koji na sličan načinorganizuje organsku proizvodnju bio-začina bezmalo u svakom kutku planete, otkupljivača njihovih proizvoda „Ekoland farms”, sigurnost u proizvodnji su pronašli zahvaljujući preduzimljivosti ove energične žene, koju odlikuje nepresušna volja za neprekidnim radom.
- Pre dvadeset godina sam otišla u posetu prijateljima u Nemačkoj i ponela im našu domaću, ovdašnju alevu papriku, po kojoj je Telečka nadaleko poznata – priseća se početaka masovne organske proizvodnje u svom selu Valerija Balint, koja je ne samo proizvođač na čak 30 vlastitih hektara, već i agronom, specijalista zaštite bilja sa višedecenijskim iskustvom. – Tamo sam čula da naš sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa ali i lanac prodavnica bio-začina, traži dobru papriku, pa sam mu tako, u maloj kesi, odnela naš proizvod na analizu. Od 15 ponuđenih uzoraka naš je, nakon analize, ocenjen kao najbolji, pa su me pozvali posle dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji. Okupila sam na taj razgovor nekoliko zainteresovanih suseljana i tako je sve i krenulo – veli Balintova, prema čijim rečima u ovom svojevresnom klasteru posluje deset većih proizvođača, od kojih se njih troje bavi isključivo organskom i biodinamičkom proizvodnjom.
Izvoz u Nemačku
Što zbog plodoreda, što zbog novousvojene životne filozofije, tek ovi Telečani su veliki proizvođači organskih žitarica, poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta.
Sve ove organske proizvode Telečani takođe izvoze u Nemačku.
- Naravno, zbog strogih evropskih sertifikacionih standarda koje moramo da ispunimo, sejemo isključivo naše netretirano seme sa tavana, naravno sa izuzetkom hibrida kukurza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to nadoknadi – pojašnjava sagovornica i kao dokaz isplativosti ovakvog vida proizvodnje navodi činjenicu da, na primer, soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proizvedene.
Kako organska proizvodnja počinje od kvaliteta zemlje, puno pažnje telečki bioproizvođači poklanjaju ovom segmentu, pa koriste postrno sejanu slačicu kao zelenišno đubrivo i stajnjak sa organskih farmi, ali imaju i svoj nesvakidašnji „recept” za superiorno folijarno đubrenje.
- Sarađujemo sa jednom organskom farmom podolskih goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak stavljamo i rogove podolskog govečeta, tretiramo ga valerijanom, pokrivamo slamom i ostavljamo godinu dana da takvo đubrivo zri. Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa nakon sazrevanja ovakvog đubriva, rastvaramo ga u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve. To je patent organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao kao izuzetno uspešan. Kako se svi naši proizvodi, na račun nemačkog partnera, sertifikuju kao organski i u Srbiji i u Nemačkoj, izbegavamo zalivne sisteme, pošto je onda neophodna i analiza vode, pa papriku ne sadimo iz rasada, već iz semena, što donekle usložnjava proizvodnju, ali veća cena to sve nadoknadi – kaže Valerija Balint.
Tekst i foto: M. Miljenović
