(FOTO, VIDEO) DNEVNIK U POSETI SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE „KRALJEVAC” Izazov života na plutajućim ostrvima
Naselje Deliblato u opštini Kovin, selo je koje baštini dva specijalna rezervata prirode, „Kraljevac” i „Deliblatsku peščaru”, što je izuzetna retkost i velika privilegija.
Naime, „Deliblatska peščara” je poslednja i najveća oaza peščarsko – stepske, šumske i močvarne vegetacije koja je nekada dominirala Panonskom nizijom, i najznačajnije je stepsko područje kod nas, dok je glavna karakteristika SRP „Kraljevac” jezero, koje zauzima 172 od 264 hektara ukupne površine cele teritorije zaštićenog područja, uz lesne terase, formirane pod uticajem vetra. Različita staništa u jednom naselju iznedrila su izuzetno bogatstvo biodiverziteta, te smo u jednom danu odlučili da obiđemo oba rezervata i u okviru serijala o zaštićenim prirodnim dobrima u Vojvodini pokušamo da vam približimo pejzaže koji su nas tamo dočekali.
Naše putešestvije krenulo je od ruba Deliblatske peščare, odakle počinje „Kraljevac”, dom za raznovrsne oblike života. Kako je za „Dnevnik” pojasnio upravnik SRP „Kraljevac” Aleksandar Sarmeš iz Udruženja sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero”, sva voda u jezero dolazi iz pravca Deliblatske peščare i susedne Rumunije podzemnim putem, dok se u jezeru nalazi 12 izvora.
– Ono je prvobitno bilo podeljeno na tri manja, a nakon podizanja brane, nastalo je današnje jezero. Podizanjem nivoa vode, uz decenije uticaja vetra, stanište se cepalo i otkidalo, a znamo da se šaranske vrste hrane larvama podrivanjem od dole, te su sigurno potpomogle taj pritisak da se odvoji jedno od najvećih plutajućih ostrva od dva hektara, koje se „šeta” prema brani. Sva plutajuća ostrva su od izuzetnog značaja, jer predstavljaju ostatke nizijskih tresava, jednih od globalno najređih i najugroženijih tipova staništa i poslednja utočišta retke biljne zajednice barske paprati i močvarne ive na našim prostorima. Ispostavilo se da je ovo najveće nalazište barske paprati koja uživa zaštitu na oko 40 hektara – priča Sarmeš.
Prema njegovim rečima nikada ne znate šta će vas ujutru dočekati i kako će ta mala ostrva izgledati, i napominje da nije preporučljivo hodati po njima.
-Na ostrvima se nalazi i barska kopriva, koja je inače endem iz ledenog doba i nju smo prošle godine pronašli slučajno. A ponosimo se i činjenicom da se u mirnoj vodi jezera mogu uočiti vidre koje dele prostor sa brojnim vrstama ptica – ističe naš sagovornik.
Pored jezera „Kraljevac” , rezervat čine pašnjačka površina na lesnoj terasi Spasovina (Vašarište) i dolina nastala rečnom erozijom Obzovik, koja pripada trećoj kategoriji zaštite. Po nekim podacima, kaže upravljač, nekada je reka Obzovik tekla između Deliblatske peščare i Kraljevca, a danas je ostao samo mali potočić podizanjem brane, koji ujedno predstavlja i granicu dva rezervata.
– Na lesnoj stepi prisutne su tekunica i slepo kuče, inače uvrštene u svetsku Crvenu listu, s obzirom na to da su glavni ugrožavajući faktori za njihov opstanak pretvaranje stepa u obradive površine. Ovo je IBA područje i od izuzetnog značaja je za ptice. Imamo 67 stalnih vrsta, a oko 200 ih, tokom migracija, poseti ovo stanište. Kod nas je zabeležena pčelarica, kao zaštićena vrsta i interesantno je to što one prave gnezda u lesu na terasi Vašarišta i tu je jedna od većih kolonija. Imamo i drugu koloniju na kraju jezera, kod same brane, gde je druga lesna terasa koja nije u granicama rezervata, no od 2020. godine radi se revizija za proširenje granica između ostalog i zbog ove pojave. Prisutne su nam i patka njorka, ćubasti gnjurac, siva i crvena čaplja, čapljica, zatim eja močvarica, kao i stepski soko. Orao belorepan nam povremeno dolazi sa Labudovog okna, a čak smo pre par godina videli i krstaša, te možemo reći da nam i on ponekad svrati u goste. Pronađena je nova vrsta noćnog leptira za Srbiju, kao i nova vrsta osolike muve – nabraja Sarmeš.
U Kraljevcu žive i barske kornjače, koje nažalost nismo imali prilike da uočimo, a naš sagovornik kaže da su imali i humanitarnu akciju, preko koje su sakupljali novac za GPS lokatore, kako bi evidentirali gravidne ženke. Naime, prilikom svog kretanja od jezera do mesta gde polažu jaja bivaju pregažene, jer je tu put između Deliblata i Mramorka, no i poljoprivreda odradi svoje po pitanju smanjenja populacije...
– Cilj je tačno locirati gnezda i sprečiti njihovo uništavanje, ali i uočiti njihov tačan areal kretanja, kao i broj jedinki. Znamo otprilike da ih ima 170 i 260 na jednom kilometru. Uspeli smo da prikupimo dovoljno novca za ovu namenu, a oprema stiže u februaru. Takođe radimo projekat sa UNDP za revitalizaciju Spasovine, s obzirom na to da smo izgubili stoku, a mi koliko god da kosimo, ne možemo stanište održavati onako kako bismo trebali. Zato se nadamo se da ćemo dobiti podršku za nabavku tridesetak ovaca, elektirčne pastirice i svega što je potrebno za pađarenje, pa da tako nastavimo sa održavanjem oko 20 hektara stepskog staništa – priča nam Aleksandar o planovima za budućnost.
Specijalni rezervat prirode „Kraljevac” uživa zaštitu od 2009. godine, a Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero”, koji su inače upravitelji, pokrenuli su inicijativu zaštite ovog područja 2003. godine. Sve je počelo, kaže Aleksandar, čišćenjem jezera, postavljanjem info tabli i obaveštenja, no iako u početku meštani nisu baš oberučke to prihvatili, nakon godinu dana svest o zaštiti je počela da se širi, nakon čega je usedelo i samo proglašenje rezervata. Za sve to vreme razvijala se i turistička ponuda, te upravljač kaže da se u granicama rezervata može iznajmiti čamac samostalno ili pod vođstvom upravljača. Dostupne su i šetne staze uz obalu, a ima jedna koja vodi do Spasovine, gde se vide gnezda pčelarice.
Vrsta stara 20 miliona leta
Najznačajnija vrsta ribe za SRP „Kraljevac” je mrguda ili crnka (Umbra krameri), koja je po dosadašnjim saznanjima stara 20 miliona godina, odnosno potiče još iz ledenog doba. Na ovom području nađena je krajem 2014. godine, te se od 2015. godine do danas radi monitoring, i uočeno je da se populacija povećava. Osim u Kraljevcu, njena nalazišta zabeležena su još i u SRP „ Zasavica” i na „Gornjem Podunavlju”, u Bačkom Monoštoru.
Ivana Bakmaz
Foto: S. Šušnjević i K. Šibul
