(ФОТО, ВИДЕО) ДНЕВНИК У ПОСЕТИ СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „КРАЉЕВАЦ” Изазов живота на плутајућим острвима
Насеље Делиблато у општини Ковин, село је које баштини два специјална резервата природе, „Краљевац” и „Делиблатску пешчару”, што је изузетна реткост и велика привилегија.
Наиме, „Делиблатска пешчара” је последња и највећа оаза пешчарско – степске, шумске и мочварне вегетације која је некада доминирала Панонском низијом, и најзначајније је степско подручје код нас, док је главна карактеристика СРП „Краљевац” језеро, које заузима 172 од 264 хектара укупне површине целе територије заштићеног подручја, уз лесне терасе, формиране под утицајем ветра. Различита станишта у једном насељу изнедрила су изузетно богатство биодиверзитета, те смо у једном дану одлучили да обиђемо оба резервата и у оквиру серијала о заштићеним природним добрима у Војводини покушамо да вам приближимо пејзаже који су нас тамо дочекали.
Наше путешествије кренуло је од руба Делиблатске пешчаре, одакле почиње „Краљевац”, дом за разноврсне облике живота. Како је за „Дневник” појаснио управник СРП „Краљевац” Александар Сармеш из Удружења спортских риболоваца „Делиблатско језеро”, сва вода у језеро долази из правца Делиблатске пешчаре и суседне Румуније подземним путем, док се у језеру налази 12 извора.
– Оно је првобитно било подељено на три мања, а након подизања бране, настало је данашње језеро. Подизањем нивоа воде, уз деценије утицаја ветра, станиште се цепало и откидало, а знамо да се шаранске врсте хране ларвама подривањем од доле, те су сигурно потпомогле тај притисак да се одвоји једно од највећих плутајућих острва од два хектара, које се „шета” према брани. Сва плутајућа острва су од изузетног значаја, јер представљају остатке низијских тресава, једних од глобално најређих и најугроженијих типова станишта и последња уточишта ретке биљне заједнице барске папрати и мочварне иве на нашим просторима. Испоставило се да је ово највеће налазиште барске папрати која ужива заштиту на око 40 хектара – прича Сармеш.
Према његовим речима никада не знате шта ће вас ујутру дочекати и како ће та мала острва изгледати, и напомиње да није препоручљиво ходати по њима.
-На острвима се налази и барска коприва, која је иначе ендем из леденог доба и њу смо прошле године пронашли случајно. А поносимо се и чињеницом да се у мирној води језера могу уочити видре које деле простор са бројним врстама птица – истиче наш саговорник.
Поред језера „Краљевац” , резерват чине пашњачка површина на лесној тераси Спасовина (Вашариште) и долина настала речном ерозијом Обзовик, која припада трећој категорији заштите. По неким подацима, каже управљач, некада је река Обзовик текла између Делиблатске пешчаре и Краљевца, а данас је остао само мали поточић подизањем бране, који уједно представља и границу два резервата.
– На лесној степи присутне су текуница и слепо куче, иначе уврштене у светску Црвену листу, с обзиром на то да су главни угрожавајући фактори за њихов опстанак претварање степа у обрадиве површине. Ово је ИБА подручје и од изузетног значаја је за птице. Имамо 67 сталних врста, а око 200 их, током миграција, посети ово станиште. Код нас је забележена пчеларица, као заштићена врста и интересантно је то што оне праве гнезда у лесу на тераси Вашаришта и ту је једна од већих колонија. Имамо и другу колонију на крају језера, код саме бране, где је друга лесна тераса која није у границама резервата, но од 2020. године ради се ревизија за проширење граница између осталог и због ове појаве. Присутне су нам и патка њорка, ћубасти гњурац, сива и црвена чапља, чапљица, затим еја мочварица, као и степски соко. Орао белорепан нам повремено долази са Лабудовог окна, а чак смо пре пар година видели и крсташа, те можемо рећи да нам и он понекад сврати у госте. Пронађена је нова врста ноћног лептира за Србију, као и нова врста осолике муве – набраја Сармеш.
У Краљевцу живе и барске корњаче, које нажалост нисмо имали прилике да уочимо, а наш саговорник каже да су имали и хуманитарну акцију, преко које су сакупљали новац за ГПС локаторе, како би евидентирали гравидне женке. Наиме, приликом свог кретања од језера до места где полажу јаја бивају прегажене, јер је ту пут између Делиблата и Мраморка, но и пољопривреда одради своје по питању смањења популације...
– Циљ је тачно лоцирати гнезда и спречити њихово уништавање, али и уочити њихов тачан ареал кретања, као и број јединки. Знамо отприлике да их има 170 и 260 на једном километру. Успели смо да прикупимо довољно новца за ову намену, а опрема стиже у фебруару. Такође радимо пројекат са УНДП за ревитализацију Спасовине, с обзиром на то да смо изгубили стоку, а ми колико год да косимо, не можемо станиште одржавати онако како бисмо требали. Зато се надамо се да ћемо добити подршку за набавку тридесетак оваца, електирчне пастирице и свега што је потребно за пађарење, па да тако наставимо са одржавањем око 20 хектара степског станишта – прича нам Александар о плановима за будућност.
Специјални резерват природе „Краљевац” ужива заштиту од 2009. године, а Удружење спортских риболоваца „Делиблатско језеро”, који су иначе управитељи, покренули су иницијативу заштите овог подручја 2003. године. Све је почело, каже Александар, чишћењем језера, постављањем инфо табли и обавештења, но иако у почетку мештани нису баш оберучке то прихватили, након годину дана свест о заштити је почела да се шири, након чега је уседело и само проглашење резервата. За све то време развијала се и туристичка понуда, те управљач каже да се у границама резервата може изнајмити чамац самостално или под вођством управљача. Доступне су и шетне стазе уз обалу, а има једна која води до Спасовине, где се виде гнезда пчеларице.
Врста стара 20 милиона лета
Најзначајнија врста рибе за СРП „Краљевац” је мргуда или црнка (Umbra krameri), која је по досадашњим сазнањима стара 20 милиона година, односно потиче још из леденог доба. На овом подручју нађена је крајем 2014. године, те се од 2015. године до данас ради мониторинг, и уочено је да се популација повећава. Осим у Краљевцу, њена налазишта забележена су још и у СРП „ Засавица” и на „Горњем Подунављу”, у Бачком Моноштору.
Ивана Бакмаз
Фото: С. Шушњевић и К. Шибул
