EVO ŠTA JE POSKUPELO U PRVOJ POLOVINI GODINE Za živinsko meso nismo morali da izdvojimo više novca; Ovo je uticalo na rast cena
Inflacija u prvom polugodištu bila je čistih pet posto, a na ovakav prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena najviše su uticali struja za domaćinstvo, meso, tačnije kobasice i slanina, gorivo, duvan, alkoholna pića, lekovi i cene obroka u restoranima i prodavnicama brze hrane, objavio je Republički zavod za statistiku.
Preciznije, ukupno učešće ovih grupa proizvoda u međugodišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu iznosilo je 51,5 odsto. Analizom strukture ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića dolazi se do podatka da je međugodišnji rast cene mesa od 7,5 odsto imao ubedljivo najveći uticaj na rast cene hrane, ali i na ukupnu inflaciju, uz rast cene električne energije za domaćinstva.
Najveći uticaj na rast cene mesa imali su sušeno, dimljeno i usoljeno meso, pre svega slanina i kobasice od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, kao i svinjsko meso. Slanina se, inače, juče u Novom Sadu prodavala po cenama koje su za dimnjenu bile 1.300 do 1.400 dinara kilogram. Sveža je bila od 590 do 700 dinara.
Kao i u prvom i u drugom kvartalu, jedina vrsta mesa koja je imala deflatoran uticaj na ukupnu cenu mesa bilo je živinsko meso.
1.300 – 1.400 dinara kilogram slanine
Uporednom analizom cene mesa sa drugim zemljama može se zaključiti da je cena mesa u Srbiji bila na istom nivou kao u Danskoj, Španiji, Hrvatskoj, Kipru, Portugaliji, Slovačkoj, Albaniji i Turskoj, dok je u poređenju sa cenom mesa u ostalim zemljama u regionu u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj bila veća u proseku za oko 17,8 odsto, pokazuju podavi Republičkog zavoda za statistiku.
Međugodišnji rast grupe energija u prvoj polovini 2024. iznosio je 7,4 posto. Najveći doprinos ovom rastu imala je cena električne energije za domaćinstva (kao posledice povećanja iz 2023. godine u januaru, maju i novembru mesecu), rezultirajući u prvoj polovini 2024. rastom od 12,3 posto, postepeno slabeći svoj uticaj na rast ukupne inflacije. S druge strane, naročito na ukupnu inflaciju, sve je izraženiji uticaj rasta cene goriva i maziva za putničke automobile, koji od početka 2024. iz meseca u mesec permanentno raste i nakon prvog polugodišta 2024. neznatno je niži od doprinosa električne energije međugodišnjem rastu ukupne inflacije. Cena goriva i maziva za putničke automobile u prvoj polovini 2024. ostvarila je međugodišnji rast od 7,3 posto, odnosno, u poređenju sa istim periodom u 2023, prosečna cena benzina bila je veća čak za 14,5 din (8,3 posto), a dizela za 12,2 dinara po litru (6,5 posto). Rezultirajući rastom cene električne energije, cela grupa energija učestvuje u međugodišnjoj stopi rasta ukupne inflacije sa 22,4 posto.
Benzin i dizel nam dobro poskupeli
Komparativnom analizom stope rasta cene goriva sa drugim evropskim zemljama, zaključuje se da je međugodišnji rast cene benzina u Srbiji (od 8,3 posto) u prvoj polovini 2024. bio jedan od najvećih u Evropi.
Tačnije, jedino ispred Srbije sa višom stopom su bile Holandija (10,4 posto), Hrvatska (10,3 posto) i Irska (8,5 posto).
Iako sa nešto nižom stopom međugodišnjeg rasta u odnosu na benzin, situacija sa dizelom je bila slična. Srbija je, takođe, bila u samom vrhu evropskih zemalja sa međugodišnjom stopom cene dizela od 6,5 posto, a jedine zemlje koje su imale višu međugodišnju stopu rasta cene dizela od Srbije, u prvoj polovini 2024, bile su Holandija (9,4 posto), Češka (8,9 posto) i Irska (7,9 posto).
D. U.
Foto: Dnevnik
