ЕВО ШТА ЈЕ ПОСКУПЕЛО У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ГОДИНЕ За живинско месо нисмо морали да издвојимо више новца; Ово је утицало на раст цена

Прецизније, укупно учешће ових група производа у међугодишњој стопи раста потрошачких цена у првом полугодишту износило је 51,5 одсто. Анализом структуре укупне цене хране и безалкохолних пића долази се до податка да је међугодишњи раст цене меса од 7,5 одсто имао убедљиво највећи утицај на раст цене хране, али и на укупну инфлацију, уз раст цене електричне енергије за домаћинства.

Највећи утицај на раст цене меса имали су сушено, димљено и усољено месо, пре свега сланина и кобасице од свињског, говеђег и мешаног меса, као и свињско месо. Сланина се, иначе, јуче у Новом Саду продавала по ценама које су за димњену биле 1.300 до 1.400 динара килограм. Свежа је била од 590 до 700 динара.

Као и у првом и у другом кварталу, једина врста меса која је имала дефлаторан утицај на укупну цену меса било је живинско месо.

1.300 – 1.400 динара килограм сланине

Упоредном анализом цене меса са другим земљама може се закључити да је цена меса у Србији била на истом нивоу као у Данској, Шпанији, Хрватској, Кипру, Португалији, Словачкој, Албанији и Турској, док је у поређењу са ценом меса у осталим земљама у региону у Румунији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и Бугарској била већа у просеку за око 17,8 одсто, показују подави Републичког завода за статистику.

Међугодишњи раст групе енергија у првој половини 2024. износио је 7,4 посто. Највећи допринос овом расту имала је цена електричне енергије за домаћинства (као последице повећања из 2023. године у јануару, мају и новембру месецу), резултирајући у првој половини 2024. растом од 12,3 посто, постепено слабећи свој утицај на раст укупне инфлације. С друге стране, нарочито на укупну инфлацију, све је израженији утицај раста цене горива и мазива за путничке аутомобиле, који од почетка 2024. из месеца у месец перманентно расте и након првог полугодишта 2024. незнатно је нижи од доприноса електричне енергије међугодишњем расту укупне инфлације. Цена горива и мазива за путничке аутомобиле у првој половини 2024. остварила је међугодишњи раст од 7,3 посто, односно, у поређењу са истим периодом у 2023, просечна цена бензина била је већа чак за 14,5 дин (8,3 посто), а дизела за 12,2 динара по литру (6,5 посто). Резултирајући растом цене електричне  енергије, цела група енергија учествује у међугодишњој стопи раста укупне инфлације са 22,4 посто.

Бензин и дизел нам добро поскупели

Компаративном анализом стопе раста цене горива са другим европским земљама, закључује се да је међугодишњи раст цене бензина у Србији (од 8,3 посто) у првој половини 2024. био један од највећих у Европи.

Тачније, једино испред Србије са вишом стопом су биле Холандија (10,4 посто), Хрватска (10,3 посто) и Ирска (8,5 посто). 
Иако са нешто нижом стопом међугодишњег раста у односу на бензин, ситуација са дизелом је била слична. Србија је, такође, била у самом врху европских земаља са међугодишњом стопом цене дизела од 6,5 посто, а једине земље које су имале вишу међугодишњу стопу раста цене дизела од Србије, у првој половини 2024, биле су Холандија (9,4 посто), Чешка (8,9 посто) и Ирска (7,9 посто).

Д. У.
Фото: Дневник