MOŽE LI ĆIRILICA DA SE SPASI Samo dva dnevna lista u Srbiji izlaze na matičnom pismu- Ministar Selaković: Naša je dužnost da je štitimo, ona nam je nit sa precima

Upotreba ćirilice svedena je na 10 posto, podaci su SANU, a ministar Selaković naglašava za "Jutarnji program" RTS1, da je veoma iznenađen tom činjenicom.

-To je jedan od razloga što je pre tri godine Narodna skupština Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srpske u istovetnom tekstu donela Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom prostoru, zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Tim zakonom dajemo poseban status našem jeziku i matičnom pismu, a za ćirilicu se u tom zakonu kaže da je ona matično pismo srpskog jezika i uporište nacionalnog identita govori koliko smo kao država spremni da preduzimamo različite vrste mera, zato što postoji ugroženost ćirilice. U Srbiji postoje dva dnevna lista koja izlaze na ćiriličkom pismu i valjda je potpuno jasno da postoji ugroženost onog pisma koje je pismenost uvelo u Srbiju- reči su Selakovića.

Od 1. januara dvoazbučne tastature u javnim institucijama

Ministar je najavio prvu meru koja može pomoći očuvanju ćirilice, a koja će se naći pred Vladom Srbije, da direktni i indirektni budžetski korisnici imaju obavezu da nabavljaju dvoazbučne tastature može pomoći očuvanju ćirilice.

-To su svi državni organi, organizacije, ustanove, gradovi, opštine, lokalne samouprave, domovi zdravlja, policijske stanice, sve ono što je uspostavila država. Od 1. januara naš predlog će biti da bude obuhvaćen ovim predlogom. Zašto da budu dvoazbučne? Vi kada pogledate tastature u Srbiji one nisu ni latiničke, na našoj latinici. Naša slova, ortografiju, na tastaturama nemate. To je nešto što je standard u drugim državama koje imaju svoje pismo. Pogledajte našeg južnog suseda, Severnu Makedoniju, to tamo imate kao standard. Pogledajte tastature u Bugarskoj, Grčkoj, Rusiji, Ukrajini. To nije ništa drugo nego mera koja je zasnovana na zakonu koji smo na Dan jedinstva, slobode i nacionalne zastave doneli 2021. godine. Značajno je lakše koristiti tu tastaturu kada kucate na srpskom jeziku, a naravno i zato što ćirilica gubi bitku sa upotrebom latinice na tehničkom planu.

Selaković: Srpski jezik je važan, jer je osnova kulture

Kako ističe, cilj je da u našoj javnoj upotrebi imamo što više ćirilice, jer štiteći ćirilicu štitimo i srpski jezik.

-Srpski jezik je važan, jer je jezik osnova i osovina jedne kulture, bez toga kulture jednog naroda nema. On je jedna neprekidna nit i duhovna vertikala koja nas vezuje za pretke.

Bajina Bašta proglašena za opštinu koja afirmiše ćiriličko pismo

On se dotakao i jedne od mera preduzetih pre nekoliko godina- poreske olakšice za preduzeća koja koriste ćirilicu.

-Postoje usamljeni izuzeci, kao opština Bajina Bašta, koja je proglašena za prvu opštinu u Srbiji koja štiti i koja afirmiše naše ćiriličko pismo. Ćirilica je apsolutno savršeno pismo. Mi smo imali jednu vrstu stihijskog postupanja organa javnih vlasti, to je bilo u Beogradu izraženo pre jedno 15 godina, kada ste imali organizovano postavljanje ulica i trgova koje je bilo dvoazbučno. U Beogradu je ćirilica bila zabranjivana samo u vreme okupacije. I to je dokaz koliko je ona smatrana uporištem nacionalnog identiteta kod Srba. Naša je dužnost da ćirilicu štitimo, ako to ne činimo mi neće činiti niko.

Otkup knjiga za javne biblioteke samo na ćirilici

Još jedna od mera je i odluka Ministarstva kulture da u buduće javne biblioteke otkupljuju knjige samo na ćirilici.

-Ministarstvo kulture u svojim godišnjim konkursima potroši negde oko 100 miliona dinara na otkup knjiga za potrebe javnih biblioteka. Za narednu godinu doneta je odredba da to budu izdanja na ćiriličkog pismu. Ova mera ima za cilj da stimuliše naše izdavače da ne posmatraju naše tržište kao sekundarno, da bi se dodvorili tržištu u drugoj državi. 

dnevnik.rs