МОЖЕ ЛИ ЋИРИЛИЦА ДА СЕ СПАСИ Само два дневна листа у Србији излазе на матичном писму- Министар Селаковић: Наша је дужност да је штитимо, она нам је нит са прецима

Употреба ћирилице сведена је на 10 посто, подаци су САНУ, а министар Селаковић наглашава за "Јутарњи програм" РТС1, да је веома изненађен том чињеницом.

-То је један од разлога што је пре три године Народна скупштина Републике Србије и Народна скупштина Републике Српске у истоветном тексту донела Закон о употреби српског језика у јавном простору, заштити и очувању ћириличког писма. Тим законом дајемо посебан статус нашем језику и матичном писму, а за ћирилицу се у том закону каже да је она матично писмо српског језика и упориште националног идентита говори колико смо као држава спремни да предузимамо различите врсте мера, зато што постоји угроженост ћирилице. У Србији постоје два дневна листа која излазе на ћириличком писму и ваљда је потпуно јасно да постоји угроженост оног писма које је писменост увело у Србију- речи су Селаковића.

Од 1. јануара двоазбучне тастатуре у јавним институцијама

Министар је најавио прву меру која може помоћи очувању ћирилице, а која ће се наћи пред Владом Србије, да директни и индиректни буџетски корисници имају обавезу да набављају двоазбучне тастатуре може помоћи очувању ћирилице.

-То су сви државни органи, организације, установе, градови, општине, локалне самоуправе, домови здравља, полицијске станице, све оно што је успоставила држава. Од 1. јануара наш предлог ће бити да буде обухваћен овим предлогом. Зашто да буду двоазбучне? Ви када погледате тастатуре у Србији оне нису ни латиничке, на нашој латиници. Наша слова, ортографију, на тастатурама немате. То је нешто што је стандард у другим државама које имају своје писмо. Погледајте нашег јужног суседа, Северну Македонију, то тамо имате као стандард. Погледајте тастатуре у Бугарској, Грчкој, Русији, Украјини. То није ништа друго него мера која је заснована на закону који смо на Дан јединства, слободе и националне заставе донели 2021. године. Значајно је лакше користити ту тастатуру када куцате на српском језику, а наравно и зато што ћирилица губи битку са употребом латинице на техничком плану.

Селаковић: Српски језик је важан, јер је основа културе

Како истиче, циљ је да у нашој јавној употреби имамо што више ћирилице, јер штитећи ћирилицу штитимо и српски језик.

-Српски језик је важан, јер је језик основа и осовина једне културе, без тога културе једног народа нема. Он је једна непрекидна нит и духовна вертикала која нас везује за претке.

Бајина Башта проглашена за општину која афирмише ћириличко писмо

Он се дотакао и једне од мера предузетих пре неколико година- пореске олакшице за предузећа која користе ћирилицу.

-Постоје усамљени изузеци, као општина Бајина Башта, која је проглашена за прву општину у Србији која штити и која афирмише наше ћириличко писмо. Ћирилица је апсолутно савршено писмо. Ми смо имали једну врсту стихијског поступања органа јавних власти, то је било у Београду изражено пре једно 15 година, када сте имали организовано постављање улица и тргова које је било двоазбучно. У Београду је ћирилица била забрањивана само у време окупације. И то је доказ колико је она сматрана упориштем националног идентитета код Срба. Наша је дужност да ћирилицу штитимо, ако то не чинимо ми неће чинити нико.

Откуп књига за јавне библиотеке само на ћирилици

Још једна од мера је и одлука Министарства културе да у будуће јавне библиотеке откупљују књиге само на ћирилици.

-Министарство културе у својим годишњим конкурсима потроши негде око 100 милиона динара на откуп књига за потребе јавних библиотека. За наредну годину донета је одредба да то буду издања на ћириличког писму. Ова мера има за циљ да стимулише наше издаваче да не посматрају наше тржиште као секундарно, да би се додворили тржишту у другој држави. 

dnevnik.rs