STOKA NEMA ŠTA DA JEDE
SUŠA NANELA VELIKU ŠTETU I PAŠNJACIMA Farmeri u ozbiljnom problemu! Apel javnim preduzećima da dozvole ispašu stoke uz reke i kanale TRAŽE SE ZELENIJE LIVADE
Nevladina organizacija za podsticanje poljoprivredne proizvodnje „Agroprofit” uputila je bitan zahtev Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Oni traže od javnih preduzeća koja gazduju površinama uz reke i kanale da dozvole ispašu goveda i ovaca na svojim prostorima, tamo gde nema mladih zasada.
„Suša je nanela veliku štetu poljoprivrednim usevima, ali i livadama i pašnjacima, što direktno utiče na uzgoj stoke u pašnjačkim uslovima. Farmeri već sada uzimaju silažu za dohranu svojih stada, što se ne pamti u stočarskoj proizvodnji. Pašnjaci su već odavno požuteli i stoka nema dovoljno trave za pašu. U mnogim regionima pomenute površine su još uvek zelene i ima dovoljno trave i ispaša bi tamo pomogla mnogim stočarima da prežive”, kaže se u zahtevu.
Istovremeno, „Agroprofit” javno podržava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da pojača kontrolu uzurpacije pašnjaka od strane poljoprivrednih gazdinstava koja su preorala ove površine i da ih zakonski procesuira.
U poslednjih deset godina, samo u Vojvodini, površine pašnjaka smanjene su za 30.000 hektara. U severnom Banatu, opštinama Čoka i Kikinda, preorano je oko 1.100 hektara pašnjaka, naočigled lokalne uprave. Udruženje je obavestilo članove da prijave nepravilnosti.
Predsednik „Agroprofita” Čedomir Keco izjavio je za „Dnevnik” da bi dozvola javnih preduzeća dobro došla stočarima, jer nikada kao sada nije bilo veće suše ni veće potražnje za pašnjacima.
− Zbog nezapamćene suše i visokih dnevnih tepperatura, prinosi svih biljnih kultura znatno su umanjeni i stočarima treba pomoć, jer im pašnjaci predstavljaju veliku ušedu. Neka goveda troše dnevno 30 kilograma hrane, a nekima treba i 60−70 kilograma na dan , kao što su šarole. Zato su pašnjaci značajni za razvoj govedarstva i insistiramo na tome da se čuvaju i daju na korišćenje za ispašu govedima i ovcama − rekao je Keco.
Posebno napominje da su se neka goveda odlično prilagodila našim agrometeorološkim uslovima (šarole, heroford i domaće šareno govedo simentalac) i ne treba im da budu tokom zime u zatvorenom prostoru, već mogu da izdrže zimske uslove bez staje i da uz prihranu budu na pašnjacima. Ta goveda su i zimi, boraveći na pašnjacima, zdrava i ne podležu zaraznim bolestima.
Z. Delić
