BUDUĆNOST DODIRA
BAMH Novi medicinski uređaj koji simulira ljudski dodir
Istraživači sa UCL-a kreirali su inovativnu nosivu tehnologiju za osećaj ljudskog dodira, mali silikonski konektor za vrh prsta, i nazvali je - BAMH.
Revolucionarni medicinski uređaj koji može simulirati „prirodan“, „stvaran“ osećaj ljudskog dodira nudi se kao lek za izolaciju — i mogao bi omogućiti voljenima da uživaju u osećaju fizičkog kontakta, čak i ako su udaljeni kontinentima.
Istraživači na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) kreirali su nosivu tehnologiju — mali silikonski konektor za vrh prsta nazvan inovativni bio-inspirisani haptički sistem (BAMH) — koji se povezuje sa malim uređajem koji koristi vibracije za stimulaciju nervnih ćelija, zveštava The Independent.
Istraživačica dr Sara Abad objasnila je kako se uređaj može koristiti za pružanje osećaja držanja za ruke u daljinskom zagrljaju, „uključujući dodir u naše virtuelne društvene interakcije“.
„Na primer, sa pandemijom i globalizacijom, vrlo je verovatno da imate porodicu koja ne živi u istom gradu kao vi“, rekla je Abad. „Za društvenu povezanost, koja je važna, potreban vam je dodir, ali video pozivi to ne pružaju.“
Dok se četiri ključna nervna stimulansa mogu aktivirati kako bi korisniku pružili „realističan osećaj ljudskog dodira“, postoje i druge fascinantne potencijalne upotrebe za ovu tehnologiju.
Na primer, u hirurgijama uz pomoć robota, BAMH može skenirati i analizirati da li rade sa tkivom kože koje pokazuje indikacije raka. Takođe se može koristiti u lečenju sindroma karpalnog tunela. Jednog dana bi se mogao koristiti i za rukovanje radioaktivnim materijalom sa udaljenosti.
Dalje, istraživači žele da prošire svoju eksperimentalnu grupu u kliničkom ispitivanju — sve kako bi saznali više o tome kako ljudi mogu vremenom izgubiti osećaj dodira.
Istraživači planiraju da regrutuju najmanje 10 ljudi koji doživljavaju gubitak senzacije za kliničko ispitivanje u narednih nekoliko meseci kako bi bolje razumeli kako se osećaj dodira degradira tokom vremena.
„Želimo da razumemo možemo li tokom vremena detektovati degradaciju u osetljivosti na dodir“, rekao je profesor Helge Vurdeman, „A zatim želimo da te podatke vratimo kliničarima kako bi razumeli mogu li možda prilagoditi svoju terapiju kako bi usporili gubitak percepcije dodira.“