Kotrljanje ravnicom: Iskustvo Dušana Jankova iz Čuruga u uzgoju džinovskih bundeva

Londonski Indipendent objavio je nedavno da je Mark Svarnovski iz Svindona (Velika Britanija) uzgojio ogromnu bundevu i konačno nadmašio rekord svog oca Henrija. Mark je odgajio bundevu tešku 84 kilograma što je znatno teži plod od očevog od pre tri decenije koji je težio 63 kilograma. Informacija uglednog Indipendenta bila kompletna da je naznačeno o kojoj sorti bundeva je reč, pogotovo što su plodovi nekih sorti u odnosu na ovaj zaista džinovski, čak i iz našeg podneblja na vagi kikindske manifestacije “Dani ludaje”.

Ove sezone Dušan Jankov iz Čuruga je trijumfovao u našoj prestonici ludaja Kikindi sa bundevom koja je težila 639,5 kilograma! Ali, kako za naš list potvrđuje šampion “Dana ludaje”, bundeva rekorderka koja je uzgajana pod plastenikom u Čurugu “sitna” je za evropske i svetske rekorderke. Malim ulaganjima za sitne pare, tikve skromno cvetaju i ne mogu se odnegovati džinovski plodovi kojim se možemo takmičiti sa svetom. 

Slast bundeva iz suvog ratarenja

Od proizvođača bundeva za kolače iz Loka, koji bele bundeve i tamburice uzgaja na jednom katastarskom jutru i prodaje ih u kriške i rendane na Futoškoj pijaci u Novom Sadu čuli smo da se ovaj usev isplati, mada ima dosta angažovanja jer trud unovčava prodajom za tezgom koja u toku jesni i zime potraje oko četiri meseca.

On nije želeo da “zvanično” govori za novine, ali nam je ispričao da u suvom ratarenju ubere i do dva vagona bundeva. Napominje da bundeve iz suvog ratarenja imaju više slasti nego sa navodnjavanjem, a to mušterije znaju da cene. Kilogram bundeve razmeravanjem na kriške proizvođač iz Loka, a i drugi, prodaje za 60 dinara, a rendane 120 dinara.

Na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu u proizvodnji bundeva u nemačkom gradu Ludvigsburgu, gde su rekorderke iz Belgije težile 1.013 kilograma, s tim da je bila teža i kalirala tri kilograma do merenja na prvenstvu Starog kontinenta, drugoplasirana je 979 i trećeplasirana 860 kilograma…

Agronom, magistar fitofarmacije Dušan Jankov, koji ima iskustva u uzgoju džinovskih bundeva, objašnjava da je u slučaju pomenute bundeve od 84 kilograma kojom je sin nadmašio oca, verovatno u pitanju neka od sorti bundeva koja ne može da dostigne težinu sorti koje daju džinovske plodove teže i od jedne tone! On dodaje da rekorderi Velike Britanije i svake godine među “top 10” proizvođača u svetu, najspektakularniji proizvođači su  braća Jan i Stjuart Paton čije bundeve dostižu težinu od oko jedne tone!

- Ulaganja u uzgoju džinovskih bundeva su velika i da dostignemo najbolje na svetu potreban nam je znatno veći budžet, pogotovo što se time bavimo iz hobija. Braća Paton žive od stakleničke proizvodnje na površini od jednog hektara i pod staklenikom od hiljadu kvadrata uzgajaju šest bundeva. Imaju toliko para da za ovu proizvodnju radi prestiža skidaju matičnu zemlju, stavljaju supstrat, perlit, instalirali su senzore za vlagu i rade analizu zemljišta svake dve nedelje. Na tom stakleniku su instalirana fotogrej stakla, ventilacija. Njima nagrada za najtežu bundevu od 500, 1.500 ili 5.000 evra na takmičenju ništa ne znači, nego je u pitanju samo prestiž. Oni imaju neograničen budžet i mogu da rade kako hoće, onako kako smatraju da je najbolje da dođu do rekorda - ukazuje Jankov, koji napominje da recimo nagrada koja se u Kikindi dodeljuje za najtežu bundevu iznosi 100.000 dinara, što samo pokriva troškove.

Jankov naglašava da mi genetikom ne zaostajemo za uzgajivačima džinovskih bundeva u svetu.

- Svi koji se bavimo ovim hobijem dolazimo do dobirih semenki, međutim, tome se treba posvetiti, jer oni koji se istim hobijem bave u Evropi i svetu, bukvalno žive za to, negujući usev danonoćno. Samo kada pogledamo kompletna analiza zemljišta sa mikro i makroelementima kod nas da se uradi košta 170 do 200 evra, dok to isto u Engleskoj i Americi staje 30 do 40 dolara. Dobro je da ima zdrave konkurencije, što i nas gura napred, jer se nekada na “Danima ludaje” pobeđivalo sa bundevama od 150 do 200 kilograma, ali kada se pojavila nekolicina nas novih uzgajivača i ušlo u tu priču, kilaža je vrtoglavo krenula nagore. Ova godina je bila vremenski povoljna za uzgoj bundeva, ali ne može se samo oslanjati na vremenske prilike nego se treba prilagođavati situaciji. Ja sam krenuo sa uzgojem u plasteniku pa će verovatno krenuti i drugi. Bitno je da se bundeve rekorderke uzgajaju u zatvorenom prostoru u kontrolisanim uslovima, sa se reguliše navodnjavanje useva, da dobiju vode koliko treba, da se ne razmišlja hoće li ih pogoditi suša ili potopiti letnji pljusak i sve upropastiti - smatra Jankov, napominjući da i kada bundeva poraste i na prvi pogled obećava težinu, treba biti oprezan sa prognozama, jer se ništa nezna dok se ne stavi na vagu.

Milorad Mitrović