BERBA DUVANA U PUNOM JEKU Rod prosečan, berlej uz navodnjavanje jači od afričke žege

Duvan se u Srbiji uzgaja na oko 4.600 hektara, pri čemu dominira sorta virdžinija, koja se gaji u Sremu, Mačvi i južnom Banatu, dok je sorta berlej zastupljena na severu Bačke i u Potisju, a opstala je na svega stotinak hektara. 

Zbog suše prinosi žutog lista su umanjeni, pre svega tamo gde nema uslova za navodnjavanje, ali na parcelama pod sistemima za navodnjavanje rod virdžinije će, prema sadašnjim procenama, biti prosečan − oko dve tone suvog lista po hektaru, a berleja i izdašniji.

Da u godini pogođenoj sušom u dugotrajnom letnjem periodu bez padavina duvanu pogoduje zalivanje, primer je gazdinstvo Atile Milutinovića u Oromu, na severu Bačke, koje berlej uzgaja na 10 katastarskih jutara. Sve tri parcele su pod sistemom za navodnjavanje, a berlej je, bez obzira na sušu, izrastao kao šuma i visok je preko dva metra. 

Gazdinstvo Atile Milutinovića gaji duvan na oko 50 hektara zemlje. Od prošle sezone, nakon pauze od deset godina, ovo gazdinstvo ponovo je posvećeno proizvodnji berleja za potrebe fabrike duvana kompanije JTI u Senti. Mogućnost za navodnjavanje ima, vodom iz bunara na posedu oko salaša, na 22 katastarska jutra, a pored berleja, ove sezone na 12 jutara navodnjavana je uljana repica i u postrnoj setvi sirak metlaš, koji će uz navodnjavanje dati veći rod nego isti usev bez navodnjavanja iz prolećne setve. 

Značaj ulaganja u sisteme za navodnjavanje u gazdinstvima sa kojima ugovara proizvodnju duvana prepoznala je kompanija JTI, čiji je udeo u proizvodnji, otkupu i preradi duvana u Srbiji oko 65 posto, a ove godine očekuje otkup oko 4.300 tona žutog lista. Kompanija JTI ove sezone ima ugovorenu proizvodnju duvana sorte virdžinija sa 354 gazdinstva na 2.274 hektara i berleja sa 28 proizvođača na 35 hektara. Menadžer za proizvodnju duvana u kompaniji JTI Milan Bjelivuk ističe da zahvaljujući ulaganjima u odnosu na prošlu godinu površine pod duvanom koje se navodnjavaju uvećane su za pet posto, te da je od ugovorenih površina sada pod sistemom za navodnjavanje preko 40 odsto. 

Kompanija JTI je nakon desetogodišnje pauze od prošle godine obnovila ugovaranje proizvodnje duvana, a Atila Milutinović iz Oroma, koji je pre toga berlej uzgajao na 17 katastarskih jutara i bio rekorder u toj proizvodnji, nakon pauze od jedne decenije vratio se proizvodnji berleja, lane na četiri jutra, a ove sezone je znatno povećao površinu.

– Razmislio sam i zaključio da je bolje da se ponovo posvetim berleju nego da sejem samo pšenicu, kukuruz i druge useve u ovim sušnim godinama, jer je proizvodnja duvana mnogo isplativija i što imam mogućnost za navodnjavanje. Lane sam ostvario odličan rod od 4,12 tona suvog lista po hektaru, a iz ove berbe na jednoj parceli od dva jutra očekujem još veći prinos. Jednu parcelu sam zalivao tifonom, a na ostalim sam uveo sistem kap po kap, koji se pokazao efikasniji jer je utrošak energenata manji i nema gubitka vode. Počeo sam da zalivam kada je list duvana već prekrio zemlju i usev je stalno imao dovoljno vlage. Mada sam na sve tri njive pod duvanom primenjivao istu agrotehniku, na ovoj od dva jutra usev je najbolji i očekujem rekordan prinos – kaže Atila Milutinović

List duvana berlej na tradicionalan način se bere na njivi, zatim se niže i prirodno suši, ali u gazdinstvu Milutinovića sada se primenjuje savremenija tehnologija, tako što se na njivi seku čitave stabljike, kače se u sušare i sa prvim vlažnijim danima krajem godine, u novembru i decembru, sa stabljika se skida list i pakuje za isporuku. 

Ova tehnologija, prema Milutinovićevim rečima, zahteva upola manje rada nego kada se list brao i nizao na tradicionalan način. Menadžer proizvodnje duvana u kompaniji JTI Milan Bjelivuk naglašava da ovako specifičan način berbe berleja, pored smanjene potrebe za radnom snagom, smanjuje troškove, a list duvana je kvalitetniji i upotrebljiviji nego iz ručne berbe. 

Tekst i foto: M. Mitrović