БЕРБА ДУВАНА У ПУНОМ ЈЕКУ Род просечан, берлеј уз наводњавање јачи од афричке жеге
Произвођачи дувана су у великом послу бербе листа, која је ове сезоне поранила, као и других усева.
Због суше приноси жутог листа су умањени, пре свега тамо где нема услова за наводњавање, али на парцелама под системима за наводњавање род вирџиније ће, према садашњим проценама, бити просечан − око две тоне сувог листа по хектару, а берлеја и издашнији.
Да у години погођеној сушом у дуготрајном летњем периоду без падавина дувану погодује заливање, пример је газдинство Атиле Милутиновића у Орому, на северу Бачке, које берлеј узгаја на 10 катастарских јутара. Све три парцеле су под системом за наводњавање, а берлеј је, без обзира на сушу, израстао као шума и висок је преко два метра.
Газдинство Атиле Милутиновића гаји дуван на око 50 хектара земље. Од прошле сезоне, након паузе од десет година, ово газдинство поново је посвећено производњи берлеја за потребе фабрике дувана компаније ЈТИ у Сенти. Могућност за наводњавање има, водом из бунара на поседу око салаша, на 22 катастарска јутра, а поред берлеја, ове сезоне на 12 јутара наводњавана је уљана репица и у пострној сетви сирак метлаш, који ће уз наводњавање дати већи род него исти усев без наводњавања из пролећне сетве.
Значај улагања у системе за наводњавање у газдинствима са којима уговара производњу дувана препознала је компанија ЈТИ, чији је удео у производњи, откупу и преради дувана у Србији око 65 посто, а ове године очекује откуп око 4.300 тона жутог листа. Компанија ЈТИ ове сезоне има уговорену производњу дувана сорте вирџинија са 354 газдинства на 2.274 хектара и берлеја са 28 произвођача на 35 хектара. Менаџер за производњу дувана у компанији ЈТИ Милан Бјеливук истиче да захваљујући улагањима у односу на прошлу годину површине под дуваном које се наводњавају увећане су за пет посто, те да је од уговорених површина сада под системом за наводњавање преко 40 одсто.
Компанија ЈТИ је након десетогодишње паузе од прошле године обновила уговарање производње дувана, а Атила Милутиновић из Орома, који је пре тога берлеј узгајао на 17 катастарских јутара и био рекордер у тој производњи, након паузе од једне деценије вратио се производњи берлеја, лане на четири јутра, а ове сезоне је знатно повећао површину.
– Размислио сам и закључио да је боље да се поново посветим берлеју него да сејем само пшеницу, кукуруз и друге усеве у овим сушним годинама, јер је производња дувана много исплативија и што имам могућност за наводњавање. Лане сам остварио одличан род од 4,12 тона сувог листа по хектару, а из ове бербе на једној парцели од два јутра очекујем још већи принос. Једну парцелу сам заливао тифоном, а на осталим сам увео систем кап по кап, који се показао ефикаснији јер је утрошак енергената мањи и нема губитка воде. Почео сам да заливам када је лист дувана већ прекрио земљу и усев је стално имао довољно влаге. Мада сам на све три њиве под дуваном примењивао исту агротехнику, на овој од два јутра усев је најбољи и очекујем рекордан принос – каже Атила Милутиновић
Лист дувана берлеј на традиционалан начин се бере на њиви, затим се ниже и природно суши, али у газдинству Милутиновића сада се примењује савременија технологија, тако што се на њиви секу читаве стабљике, каче се у сушаре и са првим влажнијим данима крајем године, у новембру и децембру, са стабљика се скида лист и пакује за испоруку.
Ова технологија, према Милутиновићевим речима, захтева упола мање рада него када се лист брао и низао на традиционалан начин. Менаџер производње дувана у компанији ЈТИ Милан Бјеливук наглашава да овако специфичан начин бербе берлеја, поред смањене потребе за радном снагом, смањује трошкове, а лист дувана је квалитетнији и употребљивији него из ручне бербе.
Текст и фото: М. Митровић
