U MODERNOM RUHU U NOVI POČETAK Železnička stanica u Novom Sadu SPREMNA za izazove i dinamičke probe; KOMPLETNO UREĐEN stanični trg kao i atrijum
Dva meseca od zvaničnog završetka obnove železničke stanice u Novom Sadu još se može zateći po koji majstor kako udara glanc, montira naknadno pristigle aparate i opremu ili sklanja otpad.
U centralnom holu - vestibilu, još od 5. jula kada je ozvaničen kraj rekonstrukcije, obavlja se prodaja karata na šalterima, a još dva kartomata čekaju da budu stavljena u funkciju pored prvog koji je u upotrebi od puštanja u saobraćaj deonice brze pruge od Beograda do Novog Sada. Ovih dana postavljene su četiri taktilne table koje treba da pomognu slepim i slabovidim da se sami snađu u renoviranoj železničkoj stanici koja je tokom tih radova dobila i neke nove elemente.
U centralnom holu nova je galerija, dok u ostatku zgrade uvedene novine treba da poboljšaju uslove rada zaposlenih, ali i omoguće nesmetano upravljanje železničkim saobraćajem na brzoj pruzi, izgrađenoj za vozove koji idu do 200 kilometara na sat. Tako sada novosadska železnička stanica ima Centar za daljinsko upravljanje, a u nekadašnjoj velikoj sali formirana je soba Telekomande u kojoj treba da se montiraju preostali uređaji i oprema.
Tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do Subotice novosadska železnička stanica je dobila još dva perona i koloseke, liftove, neophodan mobilijar.
Prvobitna zgrada železničke novosadske stanice nalazila se na mestu današnje Limanske pijace i izgrađena je 1882. godine. Godinu dana kasnije, 5. marta 1883, u Novi Sad stiže i prvi voz iz Subotice. Pruga ka Zemunu puštena je u saobraćaj 10. decembra iste godine. Sadašnja železnička stanica izgrađena je 1964. godine, u isto vreme kada se gradio i Žeželjev most. Prema tadašnjem urbanističkom planu izmeštan je kompletan železnički čvor iz centra grada na tadašnju periferiju. Od puštanja u rad železničke stanice do pre nekoliko godina nisu preduzimane nikakve značajne rekonstrukcije na zgradi.
Njena rekonstrukcija odvijala se u dve faze. Prva je počela u septembru 2021. godine u sklopu otvaranja pruge Beograd – Novi Sad. Radovi u staničnoj zgradi su za potrebe otvaranja pruge završeni 19. marta 2022. kada je krenuo prvi voz. Tim radovima bili su obuhvaćeni završetak kisačkog podvožnjaka, izgradnja koloseka 1, 2, 7, 8, i 12. Koloseci 1 i 2 su izgrađeni samo delimično do kraja stanične zgrade. Vestibil u staničnoj zgradi je tada u dobroj meri mimo projekata uređen kako bi zadovoljio potrebe putnika. I prostor ispred stanične zgrade je isto tako uređen, kao i čekaonice na prvom spratu. Fasada stanične zgrade je u toj fazi samo završena u delu prema peronima.
Druga faza rekonstrukcije stanične zgrade, koja je obuhvatila i uređenje staničnog vestibila, započeta je odmah nakon otvaranja pruge Beograd – Novi Sad u martu 2022. godine. Tokom radova koji su završeni posle nešto više od dve godine zamenjene su mermerne obloge na kompletnoj staničnoj zgradi, stavljena izolacija na ploču, napravljeni dodatni koloseci i peroni, galerija u vestibilu, zamenjena kompletna stolarija u zgradi, uređeni šalterski prostori i čekaonice.
Za izgradnju brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada bila je zadužena ruska kompanija „RŽD Internešnel“ , koja je svoj deo posla zavšrila ispred Kisačkog nadvožnjaka, a rekonstrukcija novosadske stanične zgrade deo je projekta nastavka gradnje brze pruge ka Subotici koji je poveren konzorcijumu kineskih kompanija„China Railway International” i „China Communications Construction Company”.
Uređen je i stanični trg kao i takozvani atrijum. Dok preostali majstori privode kraju zaostale poslove, sva pažnja usmerena je na statičke testove pruge ka Subotici, da bi se od 22. septembra moglo prionuti dinamičkim probama, koje će trajati do polaska prvog voza 25. novembra, kako je najavljeno iz vrha države.
Tekst i foto: Zorica Milosavljević