Vršac u bojama predstava, vina i orasnice
U Vršcu ovih dana “ništa nije kao što jeste”. Tako glasi slogan festivala “Vršačka pozorišna jesen” koji se 22. put održava u Narodnom pozorištu “Sterija”. Ovu igru reči i značenja oko koje se raspliće igra na scenama
Sterijnog rodnog mesta, kao i festivalski program, osmislio je Milivoje Mlađenović, birajući neke od najznačajnijih naslova iz prošlogodišnje domaće produkcije, kao što su “Gospođa ministarka” Pozorišta “Boško Buha” i “Koštana” Narodnog pozorišta Subotica, a što je još važnije za grad blizu Rumunije i za pozorište koje ima Dramu na rumunskom, pozvana je i predstava “Okovani Prometej” Narodnog pozorišta Temišvar, koju je po Eshilovom delu režirao Kokan Mladenović.
Prvo što “nije kao što jeste” - domaćin u Vršcu. Đura Mrđa je novi direktor pozorišta. Zatim, “Gospođa ministarka”, koju je po poznatom Nušićevom delu režirala Tatjana Mandić Rigonat. Popularni Gonya (Goran Jevtić) koji igra naslovnu ulogu. Prepuna sala Pozorišta “Sterija” u Vršcu, i pored povećanih mera bezbednosti, bilo mu je sigurna kuća. Pozdravilo ga je ovacijama, i na sceni, i na razgovoru posle predstave. To je potvrdilo da iako nas je malo, i dalje nas je puno, i ljudi i novina(ra) koji štite profesionalni i privatni integritet.
Mimo domaćih aktuelnosti, koju beskompromisnom kritikom države i pojedinaca-institucija u njoj sjajno opisuje i “Koštana” u viđenju Andraša Urbana, Kokana Mladenovića u temišvarskom nacionalnom teatru zanimao je jedan drugi okovani Prometej. Globalno, nema šta, Mladenović ga vidi u Yulijanu Asanžu, ikoni kakvu je do njega možda predstavljao još samo Če Gevara.
Kako je duhovito primetio voditelj okruglog stola Goran Ibrajter, Mladenović je kjubrikovskim obrtom iz “Odiseje...”, od bogova sa Olimpa stigao do novih bogova, treba li napomenuti da su to Ameri, koji bez problema nastavljaju da šire demokratiju iako se od juče, prekjuče zna čak i to da od Drugog svetskog rata, izgleda, štite i sarađuju sa nacistima.
Još jedan zanimljiv detalj u rumunskoj predstavi koja nije baš oduševila zahtevnije gledaoce (direktna veza Prometeja i Asanža je prenategnuta, rediteljska i druga rešenja puna opstrukcija, igra glumaca trapava...), bila je pojava letelice na daljinsko upravljanje, gotovo identične onoj, sad već čuvenoj, koju zovu (uopšteno engleski) “dron”. Eto kako umetnost predviđa budućnost, kako pozorište potkazuje život, da citiramo još jednog klasika pre nego što se pozovemo na ono s početka, da “ništa nije kao što jeste”.
Osim pozorišta, koje će uvek težiti da bude ono što nije, na festivalu su našli pravu meru i onoga što je baš nešto: vino i orasnice. Uz predstave, zaštitni znak 22. vršačke pozorišne jeseni.
Igor Burić