STIL KOJI JE OBELEŽIO PRVU POLOVINU 20. VEKA
UMETNOST KOJA JE PROMENILA IZGLED SVETA Vek glamura i sjaja art dekoa
Dogodine se navršava 100 godina od kada je art deko dobio ime i to naknadno, jer je ovaj stil nastao ranije a obeležio je vreme u primenjenim umetnostima i arhitekturi između dve najveće katastrofe u dvadesetom veku - Prvog i Drugog svetskog rata.
Dao je pečat Evropi, Americi pa skoro i celom svetu te se može reći da se radilo o jednom od prvih istinski internacionalnih stilova. Uticao je na dizajn zgrada, nameštaja, nakita, mode, automobila, brodova, ali i svakodnevnih predmeta kao što su i danas kod nas prepoznatljivi radio-aparati. Ono što se na našem tržištu antikviteta, po antikvarnicama ili pijacama prodaje pod „firmom” art dekoa samo je, u stavari, bleda senka onoga što je, na primer, u Parizu označeno kao taj stil.
Ime je dobio posle svetske izložbe u Parizu 1925, godine koja je organizovana pod nazivom “Exposition Internationale des Arts et Décoratifs Industriels Modernes“ , mada predmeti kreirani u ovom stilu nastaju već krajem Velikog rata 1918. pa i ranije.
Za razliku od ranijeg „kolege” art nuvoa (jugendstil, secesija), art deko nije imao filozofsku osnovu – bio je čisto dekorativan
U suštini, nastao je pod uticajem nekoliko glavnih umetničkih pravaca s početka 20. veka. Tu su geometrijske forme kubizma, ima konstruktivizma i futurizma, suprematizam utiče na centralnu Evropu i njene dizajnere, a naslanja se na art nuvo i bečku secesiju. Njegove veoma intenzivne boje možda potiču od pariskog fovizma. Art deko je pozajmljivao i iz japanske, kineske i egipatske umetnosti, kao i iz klasične antike. Otrivanje Tutankamonove grobnice i njen uticaj na art deko jedan je od primera za to. Međutim, za razliku od ranijeg „kolege” art nuvoa(jugendstil, secesija) , art deko nije imao filozofsku osnovu – bio je čisto dekorativan.
Pariska varijanta ovog stila je povezana s luksuzom i modernošću; kombinovan je veoma skup materijal i izuzetno majstorstvo u modernističkim formama. Ništa nije bilo jeftino u art dekou: komadi nameštaja uključivali su umetke od slonove kosti i srebra, a komadi nakita kombinaciju dijamanata s platinom, žadom i drugim dragocenim materijalima.
Pariske robne kuće i modni dizajneri odigrali su važnu ulogu u razvoju art dekoa poput proizvođača prtljaga „Luja Vitona”, firme „Kristofl”, proizvođača stakla Renea Lalika, i draguljare Luja Kartijea i Bušerona, koji su počeli dizajnirati proizvode u modernijim stilovima. Počevši od 1900. godine, robne kuće su angažovale dekorativne umetnike da rade u svojim studijima dizajna.
Francuski art deko obeležili su dizajner nameštaja i enterijera Emil-Žak Rulman, Romen de Tirtof, umetnik i dizajner poznat pod pseudonimom Erte, čuveni dizajner keramike Šarl Šato, Teodor Dipa… Nikako se ne sme zaboraviti ni genijalni majstor stakla Moris Marino.
Kraljevina SHS na Pariskoj izložbi
Jedan od najznačajnijih predstavnika art dekoa u Srbiji je Dušan Janković (1894–1950). Radio je enterijer, kako u Francuskoj tako i u Beogradu, kreirao pojedinačne komade nameštaja i tepihe…
Krajem 1924, Dušan Janković je pozvan da učestvuje u pripremama za učešće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca upravo na Pariskoj izložbi 1925. po kojoj je art deko i dobio ime, gde je za naš paviljon dekorisao takozvani Šumadijski trem.
Osim u Parizu, vrhunska dela art dekoa nastala su i u centralnoj Evropi, pre svega u Austriji i Čehoslovačkoj, gde se taj stil samo nadovezao na bečku secesiju. Tonet pravi nameštaj u duhu art dekoa, vrhunska keramika nastaje u manufakturi „Goldšajder”, „Viner verkštet” se uključuje, Dagobert Peše, Jozef Hofman, Jidrih Halabala i mnogi drugi vrhunski umetnici i dizajneri stvaraju remek-dela art dekoa... Nemačka se priključuje paralelno s „Bauhaus” školom. Italijanski umetnici, s Đoom Pontijem na čelu, takođe ostavljaju svoj pečat.
Taj stil je preživeo Veliku depresiju ranih tridesetih godina, ali ga je Drugi svetski rat dokrajčio. Popularmnost mu je pala tokom kasnih četrdesetih. Rat je zvršen, a art deko je doživljavan kao preterano razmetljiv za vreme kad se još vidaju duboke ratne rane. Prvo oživljavanje interesovanja za art deko dogodilo se šezdesetih godina prošlog veka – koje se poklapalo s uticajem pokreta na pop-art – a onda ponovo osamdesetih, u skladu sa sve većim interesovanjem za grafički dizajn.
Dejan Urošević
