Luksuz između dva rata: Ništa nije bilo jeftino u art dekou

Na svom vrhuncu je oličavao luksuz, glamur i veru u društveni i tehnološki napredak. Naravno, radi se o art dekou, stilu vizuelnih umetnosti, arhitekture i dizajna koji je dao pečat Evropi, Americi pa, moglo bi se reći, i celom svetu između dva velika rata, i jednom od prvih istinski internacionalnih stilova.

Uticao je na dizajn zgrada, nameštaja, nakita, mode, automobila, brodova, ali i svakodnevnih predmeta kao što su i danas kod nas prepoznatljivi radio-aparati. Ono što se na našem tržištu antikviteta,  po antikvarnicama ili pijacama prodaje pod „firmom” art dekoa samo je, u stvari, bleda senka onoga što je, na primer, u Parizu označeno kao taj stil.

Art deko, posebno onaj pariski, bio je povezan s luksuzom i modernošću; kombinovao je veoma skup materijal i izuzetno majstorstvo u modernističke forme. Ništa nije bilo jeftino u art dekou: komadi nameštaja uključivali su umetke od slonove kosti i srebra, a komadi nakita kombinaciju dijamanata s platinom, žadom i drugim dragocenim materijalima.

Pariske robne kuće i modni dizajneri odigrali su važnu ulogu u razvoju art dekoa. Osnovane su firme, uključujući proizvođača prtljaga „Luja Vitona”, firmu „Kristofl”, proizvođača stakla Renea Lalika, i draguljare Luja Kartijea i Bušerona, koji su počeli dizajnirati proizvode u modernijim stilovima. Počevši od 1900. godine, robne kuće su angažovale dekorativne umetnike da rade u svojim studijima dizajna.

Iako se pojam art deko retko primenjuje na slikarstvo ili skulpturu, stil je vidljiv u delima pojedinih slikara 20. veka iz međuratnog perioda.

To su pre svega slikarka Tamara de Lempicka (rođena Tamara Gorska) (1898–1980), vajar Paul Manship (1885–1966) i francuski umetnik rođen u Ukrajini Adolf Žan-Mari Muron (1901–1968), poznat kao Cašandre, koji je bio vrhunski art deko grafičar. Tu su i poznati bivši kubisti, kao što je Andre Lot (1885–1962), koji je uticao na mnoge srpske slikare koji su učili u njegovom ateljeu dok su boravili u Parizu, fovistički slikar, pa dizajner tekstila Raul Difi (1877–1953)...

Sve u svemu, art deko je nastao pod uticajem nekoliko glavnih umetničkih pravaca s početka 20. veka. Tu su geometrijske forme kubizma, ima konstruktivizma i futurizma, suprematizam utiče na centralnu Evropu i njene dizajnere, a naslanja se na art nuvo i bečku secesiju. Njegove veoma intenzivne boje možda potiču od pariskog fovizma. Art deko je pozajmljivao i iz japanske, kineske i egipatske umetnosti, kao i iz klasične antike. Otkrivanje Tutankamonove grobnice i njen uticaj na art deko jedan je od primera za to. Međutim, za razliku od ranijeg „kolege” art nuvoa, art deko nije imao filozofsku osnovu – bio je čisto dekorativan.

Francuski art deko obeležili su dizajner nameštaja i enterijera Emil-Žak Rulman, Romen de Tirtof, umetnik i dizajner poznat pod pseudonimom Erte, čuveni dizajner keramike Šarl Šato, Teodor Dipa… Nikako se ne sme zaboraviti ni genijalni majstor stakla Moris Marino.

Osim u Parizu, vrhunska dela art dekoa nastala su i u centralnoj Evropi, pre svega u Austriji i Čehoslovačkoj, gde se taj stil samo nadovezao na bečku secesiju. Tonet pravi nameštaj u duhu art dekoa, vrhunska keramika nastaje u manufakturi „Goldšajder”, „Viner verkštet” se uključuje, Dagobert Peše, Jozef Hofman, Jidrih Halabala i mnogi drugi vrhunski umetnici i dizajneri stvaraju remek-dela art dekoa... Nemačka se priključuje paralelno s „Bauhaus” školom. Italijanski umetnici, s Đoom Pontijem na čelu, takođe ostavljaju svoj pečat.

Taj stil je preživeo Veliku depresiju ranih tridesetih godina, ali ga je Drugi svetski rat dokrajčio. Popularnost mu je pala tokom kasnih četrdesetih. Rat je zvršen, a art deko je doživljavan kao preterano razmetljiv za vreme kad se još vidaju duboke ratne rane. Prvo oživljavanje interesovanja za art deko dogodilo se šezdesetih godina prošlog veka – koje se poklapalo s uticajem pokreta na pop-art – a onda ponovo osamdesetih, u skladu sa sve većim interesovanjem za grafički dizajn.

Dejan Urošević